EU i Rusija o „Južnom toku“
Delegacija Rusije i predstavnici Evropskog parlamenta će danas razmotriti u Briselu pitanja trećeg energetskog paketa Evropske unije i stvaranja normativne baze za realizaciju projekata izgradnje međunarodne infrastrukture, kao što je gasovod „Južni tok“, saopštilo je danas rusko ministarstvo energetike.
Ruska strana je predložila da projekat „Južni tok“ dobije status transevropske mreže (TEN) koji bi omogućio da taj gasovod bude izuzet iz važenja trećeg energetskog paketa EU koji zahteva omogućavanje pristupa trećih strana tom gasovodu.
Treći energetski paket EU, koji uređuje evropsko energetsko tržište i koji je usvojen 2009, uključuje šest zakonskih akata koji predviđaju ograničenje delatnosti vertikalno integrisanih kompanija u energetskom sektoru. Glavni zahtev tog paketa je razdvajanje poslova s proizvodnjom i transportom energenata i obezbeđivanje pristupa treće strane kapacitetima za transport gasa.
Ruski „Gasprom“ smatra da su ti zahtevi usmereni protiv te kompanije koja je glavni isporučilac gasa gasovodima u Evropu, prenela je agencija RIA Novosti.
Projekat „Južni tok“ realizuje se radi diversifikacije maršruta isporuka ruskog gasa evropskim potrošačima. Za realizaciju kopnene deonice projekta Rusija je potpisala međuvladine sporazume sa Bugarskom, Srbijom, Mađarskom, Grčkom, Slovenijom, Hrvatskom i Austrijom. Gasovod će, kako je predviđeno, imati četiri linije, kapaciteta od po 15,57 milijardi kubnih metara godišnje. Puštanje prve linije je planirano za decembar 2015. godine, a postizanje punog kapaciteta od 63 milijarde kubnih metara očekuje se do 2018. godine.
Orijentaciona vrednost „Južnog toka“ iznosi 15,5 milijardi evra, od čega je 10 milijardi evra predviđeno za podmorsku deonicu, a 5,5 milijardi evra za kopnenu. Ruski „Gasprom“ ima u projektu „Južni tok“ udeo od 50 odsto, italijanska kompanija „Eni“ od 20 odsto, a francuska EdF i nemačka „Vinteršal“ od po 15 procenata.
