Intervju: Darko Popović, Banca Intesa

Podaci o kreditnoj sposobnosti domaćih kompanija su upozoravajući, a statistika govori da je skoro svaki peti kredit plasiran privredi rizičan. Visok nivo nenaplativih plasmana predstavlja prepreku za ekonomski oporavak i ograničava dinamičniji rast kreditne aktivnosti banaka
 
Naš bankarski sektor je izrazito likvidan i ima najsnažniji kapital u regionu. To znači da ima sredstava za plasiranje, ali se suočava sa umanjenom sposobnošću preduzeća da se zadužuju. Banke će sa svoje strane, svakako, učiniti sve što mogu da se reši pitanje nenaplativih kredita. Međutim, ovaj problem traži i veće angažovanje države u pravcu poboljšanja opštih uslova poslovanja, poput recimo, efikasnije realizacije sredstava obezbeđenja za rizične plasmane koja našem pravnom sistemu ostavlja značajan prostor za poboljšanje. Čini mi se da se važnosti ovog faktora ne pridaje dovoljna pažnja, iako bi se efekti povećane efikasnosti u ovom delu pokazali u smanjenju kamatne stope, većoj kreditnoj aktivnosti, zaposlenosti…

Ovako je Darko Popović, direktor Divizije za poslovanje sa privredom i član Izvršnog odbora najveće banke u Srbiji – Banca Intesa, ocenio poslovanje srpske privrede, odgovarajući na naše pitanje o tome u kakvom stanju je sada srpska privreda i da li je naplata kredita glavni problem za banke.

– Uticaj usporavanja globalne ekonomije i krize evrozone doveo je do pada inostrane i domaće tražnje i u velikoj meri povećao od ranije prisutne strukturne probleme naše privrede. Naplata potraživanja je otežana, opšti nedostatak likvidnosti postao je realnost našeg ekonomskog ambijenta, a mnoga preduzeća odložila su planirane investicije za neka bolja vremena. Jasno je da su ovakve tržišne prilike umanjile kreditni potencijal privrede i uslovile povećanje broja preduzeća koja nisu u stanju da izmiruju svoje obaveze, sa jedne strane, ali i uticale na to da kreditno sposobna preduzeća konstantno smanjuju svoju zaduženost usled neizvesnosti od budućih tržišnih prilika. Podaci o kreditnoj sposobnosti domaćih kompanija su upozoravajući, a statistika govori da je skoro svaki peti kredit plasiran privredi rizičan. Smanjeni obim kreditno sposobnog privrednog potencijala i visok nivo nenaplativih plasmana predstavljaju prepreku za ekonomski oporavak, kao i ograničavajući faktor za dinamični rast kreditne aktivnosti banaka. Zato su banke primorane da sa povećanim oprezom upravljaju rizicima i budu veoma obazrive prilikom odobravanja kredita – ocenjuje Popović.

* Ima li zdravog dela privrede koji može da se kreditira i koji sektor čini taj zdravi deo?


– Zdravih kompanija ima, pogotovo u sektoru malih i srednjih preduzeća. Ukoliko pogledate zvanične podatke koji govore da mala i srednja preduzeća čine oko 99 odsto domaće privrede u smislu broja pravnih lica, i da zapošljavaju gotovo dve trećine radnog stanovništva u zemlji, istovremeno generišući oko 50 odsto bruto društvenog prihoda i izvoza Srbije, jasno je da je ovaj sektor glavna pokretačka snaga celokupne srpske ekonomije. Nažalost, kao i u primeru pravne efikasnosti, i ovde se uglavnom ostaje na rečima jer niko praktično ne vodi računa kako konkretnim podsticajnim merama da pomogne ovaj sektor, a time i stvaranje mnogo većeg dela našeg BDP-a. Moramo biti svesni da su upravo ovo preduzeća koja imaju šansu da se svojom konkurentnošću izbore za svoje mesto na zahtevnim tržištima, jer je reč o fleksibilnim preduzećima i o preduzetnicima koji znaju kako da se nose sa izazovima. Nažalost, mnogo više pažnje se pridaje tromim, neefikasnim javnim velikim preduzećima.

* Kad posmatrate kao bankar, u koje segmente privrede treba ulagati?


– Gledano po segmentima privrede, to je svakako poljoprivreda. Ona je strateški bitna grana za rast ukupne privrede sa velikim potencijalom za razvoj i pokretanje izvoza, ali i koja treba dodatno da radi na unapređenju proizvodnje i produktivnosti kako bi poboljšala konkurentnost. U ovom trenutku je takođe važno da obezbedimo bankarsku podršku za infrastrukturne projekte i sektor energetike, zatim za izvozno orijentisanu proizvodnju, kao i za razvojno usmerene projekte koji mogu pokrenuti ekonomsku aktivnost. U tom smislu, Banca Intesa je uvek spremna da pomogne kvalitetne projekte koji imaju potencijal da kreiraju stvarnu vrednost i podstaknu zdrav ekonomski rast, bilo da se radi o otvaranju novih radnih mesta, povećanju proizvodnje ili modernizaciji poslovanja. 

* Kakvo će rešenje za banke predstavljati donošenje Zakona o faktoringu i otkupu duga, kako bi se banke oslobodile nenaplativih potraživanja i iščistile bilanse? NBS najavljuje da priprema taj zakon, da li se sa njim kasni?


– Donošenje Zakona o faktoringu će omogućiti da se ovaj instrument poslovanja pravno reguliše i uključi u kontrolisane tokove, pružajući preduzećima veći prostor za planiranje tokova sredstava, što će svakako imati pozitivan efekat na opštu likvidnost na tržištu. Ipak, bilo bi neispravno rezonovati da će samo po sebi donošenje ovog zakona rešiti problem postojećih nenaplativih potraživanja, niti na bilo kakav način dati bankama mogućnost da „iščiste bilanse“. Nova regulativa će omogućiti da se stvori pravna sigurnost i postave osnove za dalji razvoj faktoringa kao instrumenta koji će kroz bolje ekonomisanje novčanim tokovima pozitivno uticati na likvidnost tržišta i razvoj ekonomske aktivnosti, a indirektno i na povećanje generalne finansijske discipline.

* Na zahtev privrednika sredinom decembra prošle godine, NBS je promenila klasifikaciju kredita za privredu. Šta je to konkretno značilo za vašu banku?


– Izmenjena klasifikacija plasmana proširila je manevarski prostor u kome banke mogu da deluju na polju problematičnih kredita. Ipak, moram da ponovim da bankama ni pre promene regulative nisu nedostajala sredstva za finansiranje kredita, već kreditno sposobna tražnja, pa je oprezno upravljanje rizicima i dalje na samom vrhu prioriteta poslovanja banaka. Izmena klasifikacije nije promenila činjenicu da Srbija ima smanjeni broj preduzeća koja su u mogućnosti da redovno servisiraju svoje obaveze i visok stepen nenaplativih plasmana privredi. Problem loših kredita je kočnica za oporavak privrede i njegovo rešavanje zahteva uključivanje svih aktera na tržištu. Vlada je usvojila zakon koji ograničava rokove plaćanja na 60 dana, i to je važan korak unapred u pogledu redovnosti izmirivanja dugovanja, ali stvarni pomak na ovom planu iziskuje poboljšanja i u drugim sferama, kao što je, naprimer, efikasnost u naplati potraživanja iz izvršnog postupka. Kada je reč o Banca Intesa, mi smo uspostavili veoma dobar sistem upravljanja rizicima i oduvek smo jako odgovorni i oprezni po pitanju politike kreditiranja, zahvaljujući čemu imamo veoma diversifikovan kreditni portfolio visokog kvaliteta i daleko niži nivo problematičnih kredita od proseka koji se beleži na nivou bankarskog sektora. To što smo oprezni ne znači da smo smanjeno aktivni, što najbolje ilustruje podatak da smo prošle godine dodatno ojačali svoje vođstvo u kreditiranju privrede i povećali tržišno učešće u ovom segmentu na 17,4 odsto – istakao je Darko Popović u razgovoru za Magazin Biznis.

 
* Kako komentarišete pad dinara koji je dramatično počeo u februaru ove godine? Šta to znači za banku, a šta za građane i privredu?


– Trenutne tržišne okolnosti i negativno dejstvo krize evrozone, sigurno se nepovoljno odražavaju na kurs dinara. Usporavanje priliva stranog kapitala i izvoza, ali i privremena obustava aranžmana iz predostrožnosti sa Međunarodnim monetarnim fondom, uticali su na stabilnost nacionalne valute. Visoka volatilnost kursa utiče na povećanje neizvesnosti i umanjuje makroekonomsku stabilnost i svakako da ne pogoduje ni privredi, ni bankama. U situaciji u kojoj je više od 70 odsto kredita indeksirano u evrima, pad kursa dinara povećava obaveze po zajmovima kako za građane, tako i za privredu, što istovremeno i otežava njihovu otplatu. Sa svoje strane, ovo svakako utiče i na to da se stepen nenaplativih kredita, koji je već ionako na nivou od 19,3 odsto, dodatno povećava. Upravo zato je i bitna inicijativa centralne banke za što većim uključivanjem dinara u finansijske tokove koja polako donosi rezultate, iako većina preduzeća i dalje radije uzima kredite sa valutnom klauzulom, koji ih izlažu visokom riziku ukoliko nisu izvozno orijentisana. Banca Intesa u tom smislu već duže vreme većinu svojih kredita realizuje u domaćoj valuti kako bi svoje klijente zaštitila od nepotrebnog rizika.
 
* Koliko činjenica da je ovo izborna godina utiče na poslovanje banaka?


– Činjenica je da izborne aktivnosti dovode do povećanih pritisaka na budžet i rasta potrošnje javnih finansija, kao i usporavanja priliva stranih ulaganja, pošto bez političke stabilnosti ne može biti ni ekonomske stabilnosti i predvidivosti koja je neophodna investitorima. Ipak, mislim da je najveći izazov izbornog ambijenta privremeno zaustavljanje reformskih procesa, posebno onih koji se tiču unapređenja opštih uslova poslovanja. Izborna godina sa sobom uvek nosi izvesno usporavanje privrednog ritma i atmosferu iščekivanja i neizvesnosti, ali sama po sebi neće imati direktan uticaj na poslovanje banaka koje su komercijalne institucije angažovane na pružanju finansijskih usluga.
Zahvaljujući visokoj likvidnosti i snažnom kapitalu, naš bankarski sektor će ostati stabilan, a banke će, kao i do sada, nastaviti da se vode težnjom da očuvaju poverenje svojih deponenata i održe kreditnu aktivnost. Sa svoje strane, Banca Intesa će kao i uvek do sada nastojati da pruža punu finansijsku podršku preduzećima i građanima kako bi podstakla ekonomsku aktivnost i oporavak privrede, vodeći pritom računa o kvalitetu svog kreditnog portfolija.
  
* Kako komentarišete optužbe na račun banaka da su u januaru iznele iz Srbije pola milijarde evra?


– Moram da kažem da su optužbe ove vrste krajnje neutemeljene. Dovoljno je podsetiti da je u januaru u Srbiji realizovan veliki kredit za otkup akcija Telekoma u iznosu od 380 miliona evra, koji je finansiran od strane velikog broja banaka koje posluju u Srbiji, te da su sredstva primljena iz kredita iskorišćena za plaćanje nekadašnjem grčkom manjinskom vlasniku. Takođe, u prilog činjenici da banke koje posluju u Srbiji i dalje unose sredstva u zemlju ide podatak da su ukupni primljeni krediti koje su domaće banke povukle iz inostranstva i u januaru dodatno povećani i trenutno iznose 5,3 milijarde evra. Želim još da dodam da Banca Intesa sa svoje strane od 2005. godine, od kako je postala deo međunarodne grupacije Intesa Sanpaolo, niti jedan jedini evro dobiti nije iznela iz zemlje, a da je naša matična grupacija u tom periodu u Srbiju uložila 1,2 milijarde evra direktnih investicija. 
 
R. Nikolić