Pušenje košta svet do dva odsto BDP-a
Pušenje košta svet jedan do dva odsto godišnjeg bruto domaćeg proizvoda i zbog njega bi u ovom veku mogla da umre oko milijarda ljudi.
Ekonomski gubici sastoje se od direktnih i indirektnih, među kojima su i zdravstveni troškovi za lečenje bolesti koje su u vezi s pušenjem i vrednost zbog izgubljene produktivnosti.
Tokom 20. veka duvan je ubio 100 miliona ljudi, a ta brojka bi mogla da se udesetostruči u 21. veku, napomenuo je Majkl Eriksen. jedan od autora četvrtog izdanja knjige „Duvanski atlas“. On je istakao da danas u svetu puši oko milijarda ljudi, a 600.000 nepušača umire zbog posledica tzv. „pasivnog pušenja“, od kojih 75 odsto čine žene i deca. Kinezi u tome uveliko prednjače – 2009. njihov udeo u ukupnom broju pušača na planeti iznosio je 38 odsto. Kineski troškovi zbog pušenja su se od početka ovog veka više nego učetvorostručili, dostižući 28,9 milijardi dolara između 2000. i 2008. godine.
Koautor Atlasa Džudit Mekej napomenula je da je u Kini problem to što je duvanska industrija praktično deo državnog aparata. Čak i povećanje poreza na cigarete, sprovedeno u Kini pre dve godine, uopšte nije uticalo na njihovu cenu, nego je samo promenjen način na koji su te takse plaćene državi.
Kina je, kako je rečeno, jedna od 174 zemlje koje su potpisale i ratifikovale Okvirnu konvenciju SZO o kontroli duvana. Neke druge zemlje, uključujući SAD i Argentinu, su potpisale tu konvenciju ali je nisu ratifikovale, dok na primer Indonezija, Uzbekistan i Zimbabve nisu učinile ni jedno ni drugo.
Majkl Erisen je ovu konvenciju nazvao „bezubom“ jer njome nisu predviđene finansijske sankcije za one države koje su je potpisale i ratifikovale, a nisu uradile ništa na njenom sprovođenju.
