Nemačka: Tržištu nekretnina preti kolaps?
Tržištu nekretnina u Nemačkoj preti sunovrat ukoliko se aktuelni trendovi nastave. Niske kamatne stope Centralne evropske banke omogućuju jeftine kredite za Nemce koji zarađuju sve više. U razdoblju finansijske nesigurnosti, mnogi suprotno nemačkoj tradiciji, pribegavaju kupovini sigurne ‘valute’, tačnije nekretninama, podižući tako cene kvadrata na rekordne visine.
U prošloj godini cene nekretnina u Nemačkoj skočile su za pet odsto, dok je ta brojka i dvocifrena u poželjnim kvartovima Berlina, Hamburga ili Minhena, prenosi Wall Street Journal istovremeno podsećajući na situaciji u Španiji pre četiri godine kada je masa novogradnje ostala poluzavršena ili nenastanjena, a investitori bankrotirali.
Zanimljivo je kako se to dešava u naciji koja je verovatno najmanje sklona ideji ‘američkog sna’ – posedovanju kuće ili stana. Većina Nemaca radije iznajmljuje svoje životne prostore, u Berlinu to čini njih preko 80 odsto. pitala.
Za jeftine kredite Nemci pre svega mogu zahvaliti zemljama poput Grčke, Italije ili Portugala. Naime, Centralna evropska banka je pomogla u dokapitalizaciji nekoliko stotina banaka kreditima s kamatom od jedan odsto, a sve ne bi li se pomoglo kriznim državama evrozone. Kako je monetarna politika zajednička za sve zemlje vlasnice evra, bogati Nemci su se odjednom suočili sa mogućnošću vrlo povoljnih kredita.
U Bundesbanku su zabrinuti. Inflantorna politika Centralne evropske bnake mogla bi da stvori prebrzi rast nemačkog tržišta nekretnina. Ekonomisti ne mogu da se slože na koji način treba sprečiti nerealni rast cena podsaktnut za sada nužnom politikom Evropske banke.
Nemački stambeni krediti vezani su na fiksnu dugoročnu kamatu i time neosetljivi na promene u monetarnoj politici Centralne evropske banke. Teret sprečavanja kolapsa tržišta nekretnina pada na vlade i nacionalne regulatore putem porezne politike i uslova kreditiranja.
Simptomi nerealnog rasta tržišta nekretnina posebno su eklatantni u Berlinu gde investicione grupe kupuju masu stanova po elitnim četvrtima ne bi li podigli njihovu vrednost. Stanovi uglavnom ostaju prazni sa katastrofalnom posledicom rasta rente za prosečnog građanina od 10 odsto godišnje.
