Rak pojede čitav jedan grad
U Vojvodini svake godine od malignih tumora oboli jedan manji grad, a umre jedno veće selo. Mada za 2011. godinu podaci još nisu sasvim sređeni, izvesno je, naime, da je na teritoriji pokrajine lane registrovano više od 10.000 novoobolelih od najtežih bolesti, a procenat onih kod kojih su posledice kobne kreće se između 55 i 60 odsto.
– To je, nažalost, tačno, a trend rasta novoobolelih je konstantan – potvrđuje prof. dr Dušan Jovanović, direktor Instituta za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici. – Uz činjenicu da je ljudski vek danas duži, a rak se češće javlja kod starijih osoba, na to odlučujuće utiče permanentan stres pod kojim se danas živi i ogroman spektar karcenogenih materija kojima su ljudi izloženi.
Ono što je, nastavlja Jovanović, još gore jeste činjenica da čak 60 odsto obolelih dolazi u četvrtoj, završnoj fazi bolesti, kada nade za izlečenje praktično nema.
– U razvijenim zemljama procenat onih koji lekarsku pomoć zatraže u poodmakloj fazi bolesti je između 30 i 40 odsto, ali je tamo rano otkrivanje raka vrlo dobro organizovano. Kod nas je situacija takva da se u celoj Vojvodini mamografski pregledi za rano otkrivanje raka dojke obavljaju samo u Domu zdravlja u Novom Sadu i to u poslednjih nekoliko godina – objašnjava sagovornik „Novosti“.
To, dodaje on, ne treba ni da nas čudi, kad cela Srbija ima jedno jedino vozilo sa aparatom za mamografiju, čija cena, uzgred, i nije baš preterana (manje od 500.000 evra), a efekti ranog otkrivanja bolesti mogu da budu izuzetni.
– Kod rano otkrivenog raka dojke, raka grlića materice, ili raka debelog creva, trajno izlečenje je gotovo stoprocentno – potvrđuje Jovanović.
U strukturi novootkrivenih malignih tumora u Vojvodini, dodaje on, preovlađuje rak pluća, a slede zloćudna oboljenja debelog creva, dojke i grlića materice. Oko 60 odsto novoobolelih su muškarci, među kojima je mnogo više pušača, pa je otuda i rak pluća daleko češći, a 40 odsto su žene.
Institut za onkologiju u Sremskoj Kamenici ima, inače, tri klinike – za zračnu terapiju, za operativnu onkologiju i za hemioterapiju. Tokom 2011. zračnoj terapiji je podvrgnuto oko 1.600 obolelih, operisano je njih 2.750, a dato je i 19.000 hemioterapija.
DVA APARATA U TRI SMENE
U INSTITUTU za onkologiju radi ukupno 540 ljudi, od čega su više od 100 lekari specijalisti. I za sadašnje kapacitete, nedostaje dvadesetak lekara i oko 80 medicinskih sestara i tehničara. Ako, kako se očekuje, uz pomoć pokrajinske administracije do kraja godine budu nabavljena dva nova aparata za zračenje (trenutno ih ima svega dva i rade u tri smene), taj deficit biće još veći.
