Prijavljuju nepostojeću stoku da dobiju odštetu

Pojedini poljoprivrednici u FBiH nastoje prevariti državu prijavljujući veći broj stoke od onog koji su imali kako bi dobili novac za sanaciju navodne štete nastale usled vremenskih neprilika, koje su nedavno zadesile našu zemlju. Tvrdi to Dževad Kovač, predsednik Udruženja uzgajivača koza i ovaca FBiH.
 
Kako su rekli u federalnoj komisiji, ovakve prevare su moguće jer ne postoji baza podataka životinja. Kovač ističe da je u jednom mestu u Hercegovačko-neretvanskom kantonu prijavljeno više od 1.000 uginulih ovaca, što smatra da je laž.
 
„Ovca ne može uginuti tako lako. Ona čak uživa ako joj je hladnije. Takođe, jedan čovek je prijavio da je imao 1.200 ovaca, a imao ih je 1.000. Opet, drugi ima prijavljene tri farme, a zapravo je mesar i otkupljuje jagnjad. Ljudi prijavljuju ono što nisu imali i traže načina da bez znoja zarade. Oni koji se stvarno bave poljoprivredom nemaju vremena hodati i popunjavati razne obrasce“, dodao je Kovač.
 
Napomenuo je da su zbog snega stradali i plastenici, ali da nije tačno da je šteta veća od 15 miliona KM jer „nisu od zlata“, te da postoji mogućnost i da su vlasnici plastenika odgovorni za štetu jer nisu poduzimali sve da je barem ublaže, na primer, ložeći vatru.
 
„Malverzacije s naplatom mogu biti sprečene ako se u procene šteta uključe stručni ljudi i veštaci, koji će zaista otići na lice mesta i tražiti foto-dokumentaciju kojom će poljoprivrednik dokazati uginuća“, rekao je Kovač.
 
Dodao je da podaci na osnovu kojih se daju podsticaji poljoprivrednicima iz budžeta nisu najbolji dokaz jer neke komisije popis za podsticaje prave u kafani umesto na terenu.
 
Nezir Aganović, predsednik Udruženja poljoprivrednika SBK, smatra da poljoprivrednici nemaju priliku da lažu i da sve pošteno prijavljuju. Emir Raščić, šef Odsjeka za međunarodnu saradnju Ministarstva poljoprivrede FBiH i član Federalne komisije za procenu šteta, kaže da se šteta procenjuje na opštinskom, kantonalnom i federalnom nivou i da svi izlaze na teren, ali da je moguće da ima mahinacija sa stokom, za razliku od objekata, gde se i golim okom vidi šteta.
 
„Komisija će imati teškoća jer nema baze podataka o životinjama pa se dešava i da stoku zakolju, a niko je ne odjavljuje. I ono što ima evidentirano ne odgovara stvarnom stanju. Moraće se ići na izjave svedoka i tražiće se dokumenti od poljoprivrednika“, dodao je Raščić.
 
U Komisiji za procenu šteta HNK kazali su da postoji niz podzakonskih akata i procedura kojima je ovo regulisano i da je sve postavljeno tako da ne dođe do malverzacija. Na pitanje kako farmer dokazuje da je imao onoliko koliko je prijavio odgovorili su da napiše u obrascu koliko je imao stoke i koliko je uništeno.
 
„Sve je dokumentovano i dokumentacija se trajno čuva. Sve što je nejasno u prikazivanju štete može se utvrđivati sve dok ne postane jasno. Opštinskštabovi imaju pet članova i oni odgovaraju za tačnost podataka. Nenamensko korišćenje sredstava vuče kaznenu odgovornost“, kazala je Mirjana Bevanda iz komisije HNK.