Država može zaustaviti rast cene pšenice

Pšenica u Srbiji dostigla je najvišu cenu ove sezone od 22,2 dinara za kilogram bez poreza na dodatu vrednost, a stručnjaci ocenjuju da bi njen dalji rast mogla da zaustavi država intervencijom na tržištu, jer ona u ovom trenutku raspolaže najvećom količinom hlebnog žita.

Direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin izjavio je za Tanjug da je trenutna cena pšenice pre svega rezultat nepovoljnih vremenskih prilika početkom ovog meseca, koje su podstakle određenu ‘tržišnu nervozu’.

Cena pšenice na berzi je početkom godine bila od 16,5 do 17 dinara ali zbog jakih mrazeva, koji su u februaru zahvatili čitavu Srbiju, bilo je dosta izmrzavanja useva, naročito onih posejanih jesenas van optimalnog roka, pa je to uzrok naglog i donekle iznenadnog poskupljenja te robe na maksimalni nivo do sada, objasnio je on.

Slaba ponuda

Direktor udruženja ‘Žita Srbije’ Vukosav Saković kazao je Tanjugu da je ponuda pšenice ‘veoma mala, ali ne zato što je nema u zemlji’, već zbog toga što ‘cena iz dana u dan raste, pa svi koji ne moraju da prodaju još uvek čekaju i nadaju se boljoj ceni’. On je podvukao da pšenice u Srbiji ima dovoljno i ‘možemo biti mirni’, jer u ovom trenutku imamo najmanje 250.000 tona, a možda čak i 300.000 tona pšenice više nego što je potrebno za domaću potrošnju.

Saković je ocenio da bi jedini način za uticanje na cenu hlebnog žita bila intervencija države na tržištu, što je ‘lako izvodljivo, jer ona raspolaže solidnim količinama pšenice u svom vlasništvu’. Prema njegovima rečima, količina pšenice u vlasništvu države, odnosno Republičke direkcije za robne rezerve, ‘bliži se cifri od 300.000 tona’. Saković je napomenuo da je to rezultat interventnog otkupa pšenice u samoj žetvi, vraćanja ranijih pozajmica, kao i naturalne razmene za seme i mineralno đubrivo, ponavljajući da država ‘ako želi da utiče na cenu, ona to sigurno može’. On je ukazao da je do žetve pšenice ostalo još četiri meseca, do kada ćemo potrošiti 440.000 tona te žitarice, a s obzirom da u zemlji ima oko 700.000 tona pšenice, preostali višak će biti delimično izvezen, kao i iskorišćen za prelazne zalihe.

Saković je napomenuo da je pšenica, jesenas zasejana na nešto manje od 500.000 hektara, i dalje pokrivena snegom ‘što je veoma dobro za nju, jer je taj snežni pokrivač praktično sačuvao od veoma niskih temperatura kojima bi inače bila izložena’. On je naveo da proizvođači u ovom trenutku moraju da uđu u ozbiljniju prehranu useva ‘ako razmišljaju o bilo kakvom dobrom prinosu’, dodajući da prosečan prinos treba da bude oko četiri tone po hektaru, da ‘bismo u ovoj kalendarskoj, odnosno sledećoj ekonomskoj godini bili mirni i snabdeveni pšenicom’.

Dovoljno pšenice u Rezervama

Direktor Republičke direkcije za robne rezerve Goran Tasić takođe je u izjavi Tanjugu potvrdio da Rezerve imaju ‘apsolutno dovoljno pšenice’ da mogu da intervenišu na tržištu ukoliko to bude potrebno. On je podsetio da je u toku potpisivanje ugovora za robnu razmenu pšenice i kukuruza prošlogodišnjeg i ovogodišnjeg roda za ukupno 11.190 tona mineralnog đubriva KAN, dodajući da se očekuje da će na taj način rezerve biti bogatije za oko 15.000 tona pšenice.

‘Mi smo nakon prošle žetve u julu i avgustu 2011. godine otkupili i 100.000 tona merkantilne pšenice’, kazao je Tasić.