U Srbiji 80 odsto ambalaže u sistemu upravljanja otpadom
U Srbiji je, prema trenutnim procenama, od 75 do 80 odsto ambalaže koja se plasira na tržište uključeno u sistem upravljanja otpadom, objavila je kompanija Sekopak, operater za upravljanje ambalažnim otpadom.
Direktorka za komunikacije u Sekopaku Rebeka Božović rekla je agenciji Beta da je ovako uredjeno tržište otpada još uvek novo za Srbiju i ocenila da zbog toga veliki broj kompanija koje poštuju zakon u oblasti upravljanja ambalažnim otpadoma predstavlja „ogroman uspeh i države i operatera“. Ona je podsetila da je prošle godine „industrija u Srbiji bila dužna da sakupi i reciklira 10 odsto plasiranog ambalažnog otpada, što prema proceni Agencije za zaštitu životne sredine iznosi oko 43.000 tona“.
Božovićeva je precizirala da je samo Sekopak u 2011. godini, kao jedan od nekoliko opratera koji posluju u Srbiji, sakupio i predao na reciklažu 22.000 tona svih vrsta ambalaznog otpada od čega je 50 odsto bio papir, 27 odsto plastika, dok je staklo činilo 19 odsto, drvo tri, a metal jedan procenat sakupkjenog otpada. Ona je navela da se industrija suočava sa sve višim zahtevanim kvotama za povraćaj sa tržišta i reciklažu ambalažnog otpada, pod pretnjom plaćanja sve većih kazni za neizvršenje ovih obaveza.
„U 2012. godini opšti cilj na nivou Srbije je 16 odsto, ali se pored njega uvode i specifični ciljevi minimalnog zahtevanog učinka za svaki ambalažni materijal ponaosob“, rekla je ona.
Prema njenim rečima, do 2014. godine operateri u Srbiji će biti u obavezi da sakupe više od 130.000 tona ambalaznog otpada, što je tri puta više od trenutnih zahteva. Božovićeva je dodala da je u Srbiji potrebno izgraditi i sistem primarne selekcije svih materijala, odnosno ambalažnog otpada iz domaćinstava. U Srbiji, kako je istakla, još uvek nema dovoljno razvijenih kanala za sakupljanje stakla, drveta i metala.
„Kako bismo u tome uspeli, potreban je veliki iskorak u komunalnom sektoru, u kom treba da dodje do unapredjenja postojećeg sistema kako bi se i on osposobio za odvojeno sakupljanje svih reciklabilnih tokova otpada“, rekla je Božovićeva.
Dodala je da je neophodno da se usklade napori svih učesnika na tržištu kako bi se u narednim godinama uspelo u zamisli da i Srbija, kao i mnoge druge zemlje, poseduje „jedinstven i unficiran višematerijalni sistem za primarnu selekciju ambalažnog otpada iz domaćinstava“.
„Nedavna studija koju je Evropska komisija naručila, tvrdi da bi se punom primenom donete legislative o tretiranju otpada u Evropskoj uniji uštedelo 72 milijarde evra na godišnjem nivou, povećao godišnji obrt u otpadnoj industriji za 42 milijarde evra i stvorilo oko 400.000 novih radnih mesta do 2020. godine“, kazala je ona.
