Traže liberalizaciju, a kupuju kod NIS-a
Godinu dana po otvaranju tržišta i mogućnosti uvoza benzina, vlasnici privatnih pumpi iz nekog razloga ne žure da iskoriste prednosti liberalizacije
Drastičan rast cena gorivo u Evropi izazvan skokom cena iranske nafte, ali i ekstremnim vremenskim uslovima koji su sprečili prevoz baržama, doveo je do povećanja cena goriva u Srbiji od dva do pet dinara.
Sreća u nesreći je što su i s ovim poskupljenjem prosečne tržišne cene goriva u Srbiji trenutno niže od cena u regionu. Tako je prosečna cena bezolovnog motornog benzina u Srbiji 1,29 eura po litru i niža je od cene u Albaniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Sloveniji. Evro dizel je 1,28 eura po litri i jeftiniji u Srbiji u odnosu na Albaniju, Sloveniju, Rumuniju i Bugarsku.
Liberalizovano tržište zahteva fer igru i poštovanje principa otvorene konkurencije. Podsećanja radi upravo su predstavnici privatnih pumpi bili najdosledniji u borbi za otvaranje tržišta naftnih derivata, ukazujući na to da je uvozno gorivo značajno jeftinije od onog koje se proizvodi u Srbiji.
Godinu dana po otvaranju tržišta i mogućnosti uvoza benzina, vlasnici privatnih pumpi iz nekog razloga ne žure da iskoriste prednosti otvorenog tržišta, na čijem su uvođenju tako uporno insistirali 2010. Iz ovoga sledi da cene stranih proizvođača nisu optimalne, i sledstveno vlasnici privatnih pumpi zahtevajući otvaranje tržišta naftnih derivata, dezinformisali su građane Srbije o tome s čime će se suočiti nakon što strane kompanije dobiju pristup na tržište naftnih derivata Srbije.
Istovremeno vlasnici privatnih pumpi koriste mogućnost da uvoze jeftino gorivo iz inostranstva, a njihova današnja pozicija je odraz delovanja nelojalne konkurencije i ucene prema NIS-u (nikako se drugačije ne mogu nazvati pretnje blokade rafinerije).
NIS je kompanija koja uvozi više od 50% od ukupnog obima realizovanog evro dizela, jer proizvodni pogoni rafinerije Pančevo ne mogu da obezbede potrebe srpskog tržišta. Drugim rečima, sve naftne kompanije koje rade na srpskom tržištu imaju alternativu, a to je da kupuju gorivu na veliko od NIS-a ili da uvoze gorivo.
Ukupan broj kompanija koje imaju licencu za uvoz goriva u Srbiju je veći od 200. U poređenju sa Mađarskom ta je cifra dosta manja – svega pet kompanija. Srpsko tržište goriva je danas deo globalnog evropskog tržišnog prostora. Cene u Srbiji direktno danas zavise od fluktuacije cena naftnih derivata na evropskom tržištu i od cene nafte na svetskom nivou. Imajući u vidu složene klimatske uslove koji su uticali na logističke mogućnosti uvoznika, jedini izvor za uvoz goriva na srpsko tržište ostale su rafinerije Grčke i Mađarske, odakle su isporuke značajno skuplje od drugih uvoznih alternativa.
Jelena Petrović
