Na koji način prekovremeni rad uništava zdravlje

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Na koji način prekovremeni rad uništava zdravlje

    Studija koja je objavljena ovih dana dokazuje da radnici koji rade prosečnih 11 sati dnevno imaju veći rizik zapadanja u depresiju. A tu su i drugi pokazatelji koji povezuju preterani rad i ozbiljne zdravstvene probleme. Huffington Post donosi nekoliko najozbiljnijih posledica koje može da izazove neumerena predanost poslu.
     
    1. Depresija
     
    Nova istraživanja pokazuju da prekovremeni rad udvostručuje rizik od depresije, posebno kod ljudi koji rade jedanaest i više sati – smatra se da preterano ostajanje na poslu smanjuje vreme za porodicu, prijatelje, sebe i fizičke aktivnosti. Nikako najmanje važno – to znači premalo vremena za zdravu ishranu.
     
    2. Sedenje
     
    Postoji čitav niz istraživanja koji povezuju predugo sedenje sa nizom zdravstvenih problema, kao što je dijabetes, gojaznost, rak, srčani udar.
     
    3. Spavanje
     
    Prosečna odrasla osoba trebalo bi  da spavata između sedam i devet sati. Međutim, istraživanje sprovedeno u Americi pokazuje da je prosečno vreme spavanja šest sati i 40 minuta. Statistika je još pogubnija za one koji rade prekovremeno – svaka peta osoba koja radi više od 50 sati nedeljno ne može da sakupi više od prosečnih šest sati po noći.
     
    Posledice nespavanja temeljno su istražene. Uzrokuju slabije pamćenje, porast telesne težine, nervozu i promene raspoloženja, zatim kardiovaskularne probleme, moguće i rak.
     
    Američke ankete pokazuju da trećina zaposlenih ili zaspi na poslu ili jedva drže oči otvorenima, dok je 10 posto kasnilo na posao zbog problema sa spavanjem.
     
    4. Kardiovaskularni problemi
     
    Prekovremeni rad povećava rizik za širok raspon kardioloških problema, uključujući bolesti srca, srčani udar i visoki krvni pritisak. Studija iz 2010. pokazala je da osobe koje rade 10 ili više sati dnevno imaju 60 odsto veći rizik od kardiovaskularnih problema. Deo toga je povezan sa tipom osobe koja pristaje na prekovremeni rad, navodi se u studiji. Tip ličnosti A ima veću učestalost bolesti srca, takođe su veće šanse da će nastaviti da rade čak i ako su bolesni, a sve je to povezano sa povećanim rizikom od srčanog udara.
     
     
    5. Stres
     
    Prema iskustvima klinike Mejo, četvrtina ljudi navodi rad kao primarni izvor stresa u svom životu – svakodnevno putovanje na posao, kolege i beskrajni svakodnevni zadaci mogu da dovedu do ozbiljnih problema. Stres podstiče telo da pumpa hormone koji mogu da povećaju krvni pritisak, broj otkucaja srca i nivo šećera u krvi. Tokom vremena to može da dovede do psihičkih problema, gojaznosti, bolesti srca, visokog krvnog pritiska i problema s kožom.
     
    6. Problemi sa vidom
     
    Gledanje u ekran računara tokom celog dana najčešće je spominjan uzrok naprezanja očiju na poslu. Prema istraživanju iz 2011, čak 64 do 90 posto korisnika računara tvrdi da su imali neku vrstu simptoma, kao što su naprezanje očiju, glavobolje, suve oči ili zamagljen vid.
     
    7. Mozak
     
    Studijom iz 2009. objavljenom u časopisu American Journal of Epidemiology došlo se do zaključka da postoji mogući negativan učinak na kognitivne performanse nakon dugog perioda rada u srednjim godinama.
     
    “Ova studija bi trebalo da natera radoholičare da razmisle o pauzi”, kaže Harijet Milvord, iz američkog Udruženja za proučavanje Alchajmerove bolesti: ‘Poznato je da rizik od demencije može da se smanji održavanjem uravnotežene ishrane, redovne socijalne interakcije i vežbanjem tela i uma. Trebalo bi da se uzme u obzir i ravnoteža između posla i privatnog života.’

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE