Afrička solarna revolucija: „Nemačka“ struja iz pustinje
Prema navodima jednog nemačkog konzorcijuma, u narednih nekoliko godina iz velikih solarnih elektrana u Saharu bi trebala stići prva ‘nemačka’ struja.
Kao jedna od zemalja koja se s tim u vezi pominje je i Mali, gde sunce praktično sija 360 dana u godini, pa se postavlja pitanje zbog čega u pustinji već duže vremena ne postoje solarna postrojenja. To bi imalo smisla i zbog zaštite klime. Međutim, za velike investicije nema novca. Mali je jedna od najsiromašnijih zemalja sveta i u oblasti energije mora krenuti od samog početka. Pa ipak, u toj zemlji se dešava mala solarna revolucija. Zahvaljujući nemačkoj pomoći, u nekim njenim delovima počinje da sviće.
Abdulaj ima stari radio koji je žicama priključen na akumulator. Pevačica Trejsi Čepmen peva o revoluciji, a Abdulaj se smeška. U njegovom selu Tieleu, smeštenom u šikari i udaljenom tri naporna sata od glavnog grada Malija Bamakoa, nešto je urađeno. Duže vremena je to selo svetlosnim godinama bilo udaljeno od civilizacije. Struja je postojala samo za one koji su imali akulumatore i koji su zato bili ponosni:
„Do sada smo naše akumulatore uvek morali da punimo preko mlina za žito koji je bio daleko. Morali smo se pobrinuti za auto i benzin. Punjenje je bilo veoma opasno, jer mlin nije imao regulator za napon, tako da su nam akumulatori ponekad leteli oko ušiju. Sada punimo tu, u samom mestu. To je mnogo sigurnije. Ovde i drugi sada koriste akumulatore, koji traju duže. Tako da konačno možemo napuniti i naše mobilne telefone“, kaže Abdulaj.
Abdulaj je pun hvale za nove solarne akumulatore kakvi se sada koriste u njegovom selu. Sa cenom od 180 evra tri puta su skuplji nego stari akumulatori. Ipak nekoliko seljaka i onih koji su sposobni za posao se udružilo i kupilo jedan takav akumulator na kredit. Oni se sada pune u selu, u jednoj omanjoj kući. Kako kaže Musa Doumbia, struju daje Sunce.
„Ovde na krovu kuće imamo 12 solarnih ploča. Dve ploče po 65 vata, svaka od njih puni po jedan akumulator. Dnevno možemo napuniti njih četiri do pet.“
Musa Doumbia je inženjer pri nemačkom Društvu za međunarodnu saradnju – GIZ. Po nalogu nemačkog ministarstva za razvoj, GIZ pomaže u Maliju takozvanu elektrifikaciju pojedinih područja. To znači: Mussa i njegov tim već godinama ciljano traže ona sela, koja su spremna da investiraju u solarnu energiju. GIZ je do sada prisutan u 17 opština, više od 200 sela ima vlastitu struju, a od toga profitira više od 200.000 ljudi. U Tieleu postoji čak i ambulanta sa frižiderom u kojem se mogu čuvati lekovi.
Deca u selu su puna hvale za njihov novi razred koji je sada osvetljen solarnom lampom. No, to nije sve. Stariji se hvale, jer je sada sve sigurnije, čak su i tržnice osvetljene. Gradonačelnik je ponosan jer i njegovo sedište ima solarnu ploču tako da on u kancelariji može uključiti ventilator. Solarna tehnika je takođe dobra i za zaštitu životne sredine, mada u selu Tieleu nisu mogli ni sanjati o tome da će se jednom osloboditi ugljo dioksida. Ali, revolucije nekada dolaze sasvim tiho.
