Robni zapis kao garancija
U jedanaest licenciranih skladišta u Srbiji poljoprivrednicima je omogućeno da čuvaju svoje proizvode, kako ih ne bi prodavali kada su najeftiniji. Robni zapis koji dobijaju je garant za njihove proizvode, ali i hartija od vrednosti kojom mogu trgovati ili založiti za kratkoročne kredite kod banaka.
Iako je poljoprivrednicima u nekim delovima Srbije omogućeno da svoje proizvode čuvaju u javnim skladištima, proizvođači u šabačkom kraju prinose sa svojih njiva nemaju gde da čuvaju. Od trenutno jedanaest licenciranih skladištara u Srbiji nijedan nije na području Mačve i Posavine.
Sa šezdeset hektara, koliko obrađuju porodica Ivanović iz Tabanovića kod Šapca imala je četrdeset tona pšenice i dvesta tona kukuruza. Neznatan deo su lagerovali u skladište obližnje zadruge, a većina prošlogodišnjeg prinosa im je u prikolicama i u objektima u gazdinstvu.
Sa robnim zapisima i čuvanjem u javnim skladištima još, kako kažu, nisu detaljno upoznati, a i kada bi hteli da predaju nemaju gde.
„Ako hoću da vozim pšenicu ili kukuruz u Mitrovicu ili u Rumu, gde su nam najbliža skladišta, moram da platim prevoz, jer ne mogu da idem tamo sa mojim prikolicama i traktorom“, kaže Milan Ivanović, poljoprivrednik iz Tabanovića.
U Mačvi i Posavini nema nijednog licenciranog skladištara. Od sedam većih silosa četiri su u proceduri. Sa prikupljanjem obimne dokumentacije u Mlinskoj industriji „Popović“ počeli su u septembru, a u naredna dva do tri meseca očekuju licencu.
Direktor DPS „Klas Grupa“ Dragan Popović kaže da će pravi efekat sertifikacije za javno skladištenje doći do izražaja tek u žetvi 2012. godine.
Malu zainteresovanost za skladištenje poljoprivrednici pravdaju malim posedima. Ukupno 9.975 registrovanih gazdinstava u šabačkoj kraju prosečno obrađuje po 2,9 hektara. Retki su oni koji za sada u tome vide korist.
„Svaka pomoć seljaku dobro je došla. Naročito sitni seljaci mogu da iskoriste ove robne zapise. Na 4,5 tona pšenice to mu je dovoljno da uzme kredit da bi kupio veštačko đubrivo, preparate i ostalo“, kaže Borko Vasilić iz Tabanovića.
Ovakvih razmišljanja biće sve više, nadaju se u Direkciji za poljoprivredu kada se i proizvođači bolje informišu.
Direktor Direkcije za poljoprivredu grada Šapca Predrag Srdanović kaže da još uvek naš poljoprivredni proizvođač ne može da razlikuje skladišta za robne rezerve i javna skladišta. On je dodao da su prošle godine imali edukaciju za javna skladišta i da je cilj direkcije da se ova dva pojma razgraniče i poljoprivrednici upoznaju sa robnim zapisima.
