Sve je više gojazne dece u Srbiji
Zbog savremenog načina života sve je više gojazne dece. Zapostavljanje osnovnih načela pravilne ishrane i smanjena fizička aktivnost samo su neki od uzroka zbog kojih je sve veći broj dece u Srbiji prekomerno uhranjen.
Francusku je početkom godine uznemirila izjava nutricioniste Pjera Dukana da gojaznoj deci treba davati niže ocene. Manje ekstreman bio je Džejmi Oliver, kada je pre nekoliko godina rekao da školski obroci mogu biti i zdravi i ukusni i jeftini.
Po broju gojazne dece, Srbija ne zaostaje za Francuskom i Britanijom. Deca sa viškom kilograma nisu retkost ni u srpskim vrtićima, pa bi nutricionista trebalo da postoji u svakom vrtiću.
Nutricionista Vesna Zečević ističe da ishrana treba da bude uravnotežena, raznovrsna, treba praviti odabir namirnica, edukovati zaposlene u ustanovama, kao i decu i roditelje. Kada deca krenu u školu, stvari se menjaju, ali ne na bolje.
„Deca uglavnom piju koka kolu, a oni koji su sedmi, osmi razred ne pojedu ništa, jer je njima bitan izgled, da budu mršavi, pa smatraju da su zdravi ako ne pojedu ništa“, objašnjava pedagog Dijana Mance.
Slobodan Živanović, iz Udruženja za medicinu sporta, navodi da je gojaznost izvor bolesti kardiovaskularnog sistema, koronarne bolesti, hipertenzije, apopleksije mozga, ali i oboljenja endokrinog sistema, hipertenzije i dijabetesa tipa dva.
Nedostatak fizičke aktivnosti jedan je od glavnih krivaca za sve veći broj gojazne dece.
„Naša istraživanja su pokazala da su deca izuzetno malo fizički aktivna“, objašnjava Slobodan Živanović, i naglašava da bi trebalo da bude u proseku 60 minuta fizičke aktivnosti dnevno.
Francuski nutricionista svakako je preterao rekavši da treba davati niže ocene gojaznoj deci. Možda je rešenje da se kazne pravi krivci -roditelji, tamo gde najviše boli- po novčaniku, i to uvođenjem „hamburger poreza“.
