Otvoreno prvenstvo u pravljenju kobasica
Majstor kulinarstva Saša Mišić, autor „Paklene kuhinje“, u subotu je u Pirotu otvorio drugo Svetsko prvenstvo u pravljenju peglane kobasice, originalnog pirotskog proizvoda, koji je, po tvrdnjama mnogih majstora, svojevrsni afrodizijak iz domaće radinosti.
Mada je bilo mnogo više zainteresovanih za izlaganje ovog specijaliteta, na štandovima u sali „Gazela“ našlo se četrdesetak izlagača, a među njima je bilo i nekoliko bugarskih majstora sa proizvodima sličnim „peglanoj“.
Govoreći o „peglanoj“, Mišić je rekao da kuhinja juga ima mnoštvo začina i da otuda nije čudo što je ova vrsta specijaliteta tako ukusna.
Za njenu izradu, kaže Predrag Stanković Mrnjak, dugogodišnji ugostitelj koji se pored ostalog pročuo po ovom specijalitetu, potrebno je ovčije, kozje i juneće ili goveđe meso. Ovo su tri osnovna i jedina sastojka, a jedini konzervansi su beli luk i mlevena ljuta paprika, jer u 18. veku, kada je prvi put napravljena, nije bilo aditiva, osim prirodnih. Nikakva hemija ne dolazi u obzir.
– Potrebno je meso koje u sebi ne sadrži puno masnoća i nije žilavo. Kada se sve samelje i izmeša, smesa se ubacuje u sušeno ovčije crevo. Četrdeset dana, kobasica se svakodnevno „pegla“ punom flašom, kako bi se iz nje isterao sav vazduh. Nema nikakvog dimljenja niti kuvanja ili pečenja, već se suši na januarskoj promaji. Mraz i gotovo vakumirana smesa, uz beli luk i začine, jedini su konzervansi. Zato se pravi jedino u zimskim mesecima. Uz to, ona ne sadrži holesterol jer nema svinjetine. Iz ličnog, ali i iz vekovnog iskustva mnogih majstora, pouzdano znamo da je odličan afrodizijak, ali i to da je deca jednostavno obožavaju. Vole je čak i oni koji inače ne jedu ljuto ili ne podnose beli luk – kaže Mrnjak.
Prema rečima dr Aleksandra Lilića, proizvod je potpuno ekološki, jer nema nikakve termičke obrade. Odgovara i „halal“ standardima, odnosno potrošačima u muslimanskom svetu.
– Autohtoni je proizvod i mi smo formirali esnaf koji će se ubuduće baviti isključivo ovom, geografski zaštićenom, proizvodnjom. Predstoji nam opremanje radionice za naše članove, ali i saradnja sa stočarima kod kojih je sirovinska baza. Cilj nam je da potpuno zatvorimo krug od livade do trpeze – kaže dr Lilić.
