Raste tražnja za žitaricama
Nešto povoljniji nivo Dunava, u odnosu na prethodni period, uslovio je intenziviranje rada svih luka na ovoj reci kojom ide 80 odsto plasmana srpskog kukuruza do crnomorskih luka. Uz povećanu tražnju počele su da rastu i cene na domaćem tržištu. Uoči Nove godine kukurz je prodavan za 15-15,30, a tokom protekle nedelje za 15,30-16,00 dinara po kilogramu. Svi su izgledi da će cena kukuruza i dalje biti u porastu.
O tome svedoči i porast tražnje u svetu, pa stručnjaci procenjuju da će i na srpskom tržištu doći do dnevnih promena cena. Takva kretanja na svetskim berzama utiče činjenica da u Argentini, kao velikom svetskom proizvođaču i izvozniku, suša ugrožava rod kukuruza. Na kretanje cena dosta će uticati odluka američke vlada da li će subvencionirati korišćenje kukuruza za proizvodnju etanola. Ukoliko dođe do podrške, porašće tražnja, a time i cene ove žitarice.
U suprotnom, potražnja će, uglavnom, zavisiti od budućeg roda kukuruza na južnoj hemisferi. U ovom trenutku kukuruz se u Srbiji prodaje i za 15,80, u Mađarskoj za protivvrednost od 17,30, Francuskoj za 20,90, SAD za 20,14, a na domaćem tržištu u Rusiji za 13,08 i u Ukraini za 13,73 dinara po kilogramu. Svuda su cene u blagom porastu.
-Tržište pšenice u Srbiji je mirnije, jer su naše cene više nego u regionu- kaže Vukosav Saković, direktor Poslovnog udruženja „Žita Srbije“.
– Otuda je i potražnja manja. Ni ponuda nije velika, jer već lagerovanu pšenicu retko ko želi da plasira ukoliko im cena ne odgovara. Ni u svetu se ne očekuju bitnije promene cena. Posebno što je na severnoj hemisferi ispunjen očekivani plan setve pšenice, a očekuje se rekordan rod u Australiji i Brazilu, kao i u Argentini gde suša nije omela visoke prinose hlebnog žita. Jedino u SAD postoje različite procene, jer su u žitorodnim krajevima dugo trajale poplave, potom manje padavine od proseka koje traju tokom čitavog decembra, pa i januara do sada. Na buduće cene pšenice najvećeg uticaja će imati procene u martu i aprilu. Trenutno se pšenica u Srbiji prodaje za 18,80, a u Mađarskoj za protivvrednost od 17,14, Francuskoj za 21,16, SAD za 18,25, a na domaćem tržištu u Rusiji za 15,30 i Ukraini za 16,40 dinara po kilogramu. S obzirom da je naša pšenica, sem u Francuskoj, skuplja nego na ostalim berzama sa kojima se upoređujemo teško je očekivati da krene ozbiljniji izvoz, a time i veća potražnja za hlebnim žitom. Istovremeno, cena pšenice u Srbiji nije tooliko veća nego u okruženju da bi se isplatio uvoz – kaže Saković
