Licence lekara biće priznate u EU

Licence lekara iz Srbije biće priznate u Evropskoj uniji kad zemlja postane članica, jer je Lekarska komora Srbije kao član evropske komore povezana sa rangiranjem zemlje odnosno od statusa posmatrača došla je do statusa kandidata. 

Direktorka LKS Tatjana Radosavljević rekla je agenciji Beta da je krajni cilj licenciranja lekara u Srbiji da licence budu priznate u EU, kao i da je taj postupak povezan sa procesom pristupanja zemlje u Uniju. 

„Radimo na tome da licence budu priznate po takozvanoj `gud stending` proceduri odnosno da bilateralno idemo na priznanje licenci, a na generalnom planu to će se desiti kad zemlja udje u EU“, navela je Radosavljević. 

Ona je istakla da LKS trenutno izdaje „potvrdu o dobroj praksi“ lekarima koji idu da rade u inostranstvo koji tamo olakšano dobiju licence, kao da je to posebno pojednostavljeno na primer za Sloveniju, koja je interesantna srpskim lekarima. 

„Dobili smo pravo i da dajemo privremene licence strancima, što ranije nije bilo dobro regulisano. Pre je svako iz inostranstva bez traženja licence mogao da dodje da operiše u Srbiji“, kazala je Radosavljević i navela da je 30 lekara iz inostranstva do sad dobilo krajnje licence, jer borave ovde. 

Ona je rekla i da lekari koji u Srbiju dolaze da operišu na kraći vremenski period dobijaju privremenu licencu od LKS i istakla da će tačne podatake o broju tako izdatih licenci imati u februaru. Tada će biti napravljena i detaljna analiza o trogodišnjem radu Suda časti i Etičkog komiteta LKS, dodala je Radosavljević. 

Prema njenim rečima, do sad je Sud časti LKS, koji postoji tri godine, oduzeo jednu licencu lekaru po nalogu nadležnog suda, a Lekarska komora Beograda privremeno je oduzela licencu lekarki koja nije pregledala pacijenta. Kako je navela direktorka, sudovi časti imaju preko 600 slučajeva od kojih je više od 400 rešeno, a najveći broj se odnosi na sumnju za nesavesno lečenje. 

Ona je podsetila da komore mogu izreći opomene, javne opomene i privremeno oduzeti licencu, ali da je trajno oduzimanje moguće isključivo po nalogu nadležnog suda. 

Govoreći o kapitaciji odnosno plaćanju lekara prema učinku što je najavljeno za drugu polovinu 2012, Radosavljević je istakla da podržava svaki način merenja učinka rada, ali da je protiv toga da se u vreme ekonomske krize smanjuju plate. Za najavljeno uvodjenje pravilnika o bolovanju, ona je rekla da je to pokušaj uvodjenja reda u sistem zbog nedostatka para odnosno način da se uštedi. 

„To je iznudjena mera i pokušaj da se napravi balans. Ne možemo očekivati da se ima sve kao ranije kad se mnogo više izdvajalo za zdravstvo, a želja je da se ispoštuje osnovno pravilo o dostupnosti zdravstvene zaštite“, rekla je ona. 

Radosavljević je rekla i da je LKS aktivno uključena u proces edukacije lekara odnosno u obavezno skupljanja poena za sedmogodišnje relicenciranje. Prve licence lekarima u Srbije dodeljene su 1. januara 2009. i do sada ih je izdato 38.000. Obnavljaju se na sedam godina, za šta je potrebno godišnje skupiti 24 poena dodatnom edukacijom odnosno učešćem na seminarima, objavljivanjem naučnih tekstova i drugo. 

„LKS je podržala odredjene teme pre svega iz oblasti lekarske greške i slične medicinsko-pravne teme. Naše seminare je posetilo oko 10.000 lekara i tako besplatno sakupljalo neophodne poene. Nastavićemo to da radimo i sledeće godine“, rekla je ona. 

Radosavljević je podsetila i da je LKS osigurala sve lekare sa licencom od profesionalne odgovornosti, odnosno tako im omogućila da predlažu pacijentima efektnije metode i ne beže u defanzivnu medicinu, a da ih obaveste o mogućim rizicima. 

„Omogućićemo kolegama to osiguranje verovatno i ove godine, uplaćeno je za prethodnu. Time štitimo i pacijente i lekare, a dobija se na kvalitetu lečenja“, navela je direktorka LKS-a. 

Ona je najavila i da će se ta komora 2012. godine baviti zdravljem lekara odnosno fenomenom „sagorevanja na poslu“, prevencijom, lekarskom greškom, kao i problemom koji je, kako je rekla, aktuelan i u Evropi, odnosno velikim gubicima nastalim bacanjem nepotrošenih lekova. 

„Pacijen popije jedan, dva ili nijedan lek, a ostalo stoji u fioci dok ne istekne rok. Moramo da razmislimo koliko novca odlazi na to i šta je razlog ako se ozbiljno bavimo zdravstvenom politikom vezano za propisivanje lekova“, rekla je Radosavljević.