Novi pravilnik o bolovanjima
Na bolovanja će se u Srbiji uskoro ići ”po šemi” i unapred će se tačno znati koliko pacijent maksimalno može da boluje, pišu ”Novosti”. Broj dana odsustva sa posla zbog bolesti, za svaku dijagnozu pojedinačno, definisan je pravilnikom o bolovanjima.
U Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja ”Novostima” je u ponedeljak potvrđeno da je Upravni odbor RFZO usvojio ovaj dokument i sad se čeka da se o njemu izjasni i Ministarstvo zdravlja.
Prema novom predlogu, recimo, za prelom kuka ili kičme, po završetku bolničkog lečenja pacijent će moći da dobije 90 dana ”poštede”, za akutni bronhitis 21 dan, za trombozu vena 30, a u težim slučajevima i do 60 dana…
– U Srbiji do sada nije bilo propisano maksimalno preporučeno vreme bolovanja, i sada se to prvi put uvodi – kaže Sanja Mirosavljević, portparol RFZO. – Naša ideja je da se ujednači rad prvostepenih komisija da se ne bi dešavalo da pacijenti sa istom dijagnozom negde dobiju sedam, a negde 15 dana bolovanja. Preporučeno vreme bolovanja za svaku bolest odredila je struka, a čitav pravilnik je pre usvajanja na Upravnom odboru prekontrolisao Institut za medicinu rada ”Dr Dragomir Karajović”.
Ako dobije ”zeleno svetlo” Ministarstva zdravlja, ovaj pravilnik bi, u praksi, doktore trebalo da obaveže da pri upućivanju na bolovanje ”ne iskaču” iz preporučenog vremena odsustva sa posla zbog bolesti. Ali, u izuzetnim slučajevima kada se utvrdi da pacijent, ipak, nije izlečen, jer je lošije reagovao na terapiju, ili je došlo do komplikacija, bolovanje se može produžiti i izvan propisanog roka.
– Ovakav pravilnik nam je neophodan i da bi se sprečila zloupotreba bolovanja, ali on nije na štetu pacijenata – kaže za ”Novosti” profesor dr Aleksandar Milovanović, direktor Instituta ”Dr Dragomir Karajović”. – Osim preporučenog vremena trajanja privremene sprečenosti za rad zbog bolesti, definisano je i koju dijagnostiku za to vreme pacijent mora da obavi.
Upravo to bi u primeni pravilnika moglo da bude sporno, jer bi pacijentu tokom trajanja bolovanja trebalo da se omogući da uradi i propisani minimum dijagnostičkih pregleda. A, to u zdravstvu Srbije, gde se i na ultrazvuk često čeka i po nekoliko meseci, nije uvek izvodljivo. Zbog toga se 2006. godine, kada je inicirano donošenje pravilnika o bolovanjima, od njega odustalo.
