Tek četvrtina građana ide na preventivne preglede
U Srbiji tek četvrtina građana ide na preventivne preglede, pišu Novosti. Bolesti srca, krvnih sudova i maligni tumori glavni su uzroci obolevanja i umiranja u našoj zemlji, a mnogi građani zbog sopstvene nemarnosti, predugog čekanja i nezainteresovanosti izabranih lekara, i ne dođu do pojedinih dijagnostičkih pregleda, koji bi im, možda, spasli život.
Prema poslednjim podacima Ministarstva zdravlja, bolesti srca i krvnih sudova čine više od polovine svih smrtnih ishoda – oko 56 odsto. Samo od infarkta miokarda i akutnog koronarnog sindroma leči se oko 13.000 pacijenata.
„Puna primena skrining programa očekuje se sledeće godine, kada će zdravstvene ustanove u Srbiji u potpunosti biti opremljene aparatima za dijagnostiku i stručnim kadrom,“ priča Nebojša Jokić, iz Ministarstva zdravlja. – To se najviše odnosi na prevenciju kod raka grlića materice, dojke i debelog creva.
Prema rečima Jokića, izabrani lekar je taj koji bi trebalo da šalje pacijente na preventivne preglede, jer se u 90 odsto slučajeva oni mogu završiti na tom nivou. Ukoliko postoji neka sumnja, dalja dijagnostika se nastavlja u bolnicama.
Svake godine u Srbiji se otkrije oko 32.000 novih slučajeva malignih bolesti, a godišnje od raka umre oko 20.000 ljudi. Samo dijabetes ima 8,2 odsto stanovnika. „Na predlog Ministarstva zdravlja, Vlada je usvojila 2010. Nacionalni program prevencije, lečenja i kontrole kardiovaskularnih bolesti do 2020.,“ kaže Jokić. „Program je usmeren na prevenciju, poboljšanje ishoda i kvaliteta života obolelih i smanjivanje invaliditeta i prevremenog umiranja.“
Praksa, međutim, ponekad nije tako jednostavna. Događa se da izabrani lekari i ne pomišljaju na to da pošalju građane na neke vanredne preglede. Čekanje na dijagnostiku još jedan je neprijatelj ranog otkrivanja bolesti. Samo se na ultrazvučni pregled ponegde čeka i po nekoliko meseci. „Potrebno je da prođe pet do deset godina da bi se jasno videli rezultati,“ priča Jokić. „Evropske zemlje koje su sa programima počele pre dve decenije, sada beleže smanjenje broja obolelih. Za razliku od zemalja u tranziciji, gde je i dalje porast.“
