Da li smo prešli granicu zaduživanja?
Da li je država prekršila zakon i pregazila granicu javnog duga? U Ministarstvu finansija kažu da nije, a računica Narodne banke Srbije pokazuje da jeste.
Različite metodologije obračuna dovele su do razlike od nekoliko procenata, ali na samom zakonskom limitu od 45 odsto BDP. Po računici NBS javni dug u procenjenom BDP učestvuje 46,7 odsto, a Ministarstvo finansija kaže: 44,3 procenta.
Za prekoračenje utvrđene granice ne postoji propisana sankcija, već zakon samo nalaže Vladi da predloži mere za vraćanje duga u propisane okvire. Bez obzira na primenu različitih metodologija obračuna BDP, u NBS ističu da će se do kraja godine, razlike u obračunatom nivou javnog duga znatno smanjiti i „ispeglati“ same po sebi. U NBS podsećaju da se javni dug stalno menja u zavisnosti od konkretnih novih zaduživanja ili plaćanja ranije preuzetih obaveza. Na njegov nivo utiče i devizni kurs, s obzirom da je najveći deo duga upravo
„Obaveza Vlade je da, kada javni dug pređe 45 odsto BDP, predloži mere za smanjenje javnog duga, a nakon toga će Fiskalni savet oceniti da li su te mere održive i kredibilne,“ ističe Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, navodeći da mere svakako treba da podrazumevaju poresku reformu, odnosno mogućnost povećanja prihoda i sa druge strane smanjenje rashoda preko smanjenja javne administracije i reforme velikih sektora potrošnje.
Ako država ne bude mogla da održi nivo javnog duga pod kontrolom, osim što bi pod znak pitanja došao aranžman sa MMF, porasla bi cena svakog budućeg zaduživanja naše zemlji, što bi javni dug samo dodatno uvećalo.
