Anoreksija pogađa mlade devojke
Samo u beogradskom KBC ”Dr Dragiša Mišović” godišnje se javi više do 100 devojaka kojima se postavi dijagnoza – anoreksija. Alarmantno je da svaka druga dođe u takvom stanju da mora obavezno da se zadrži na bolničkom lečenju.
Ova bolest se, uglavnom, u knjige zdravstvenih ustanova upisuje kao poremećaj ishrane, ili se pomoć traži od privatnika, pa nema preciznih podataka koliko je anoreksičnih u našoj zemlji. Međutim, lekari procenjuju da smo blizu svetskog proseka, prema kojem, od 200 devojaka, jedna ima anoreksiju. A zna se i da od pet do 15 odsto anoreksičnih osoba umre.
U praksi se pokazalo da su najčešći pacijenti devojke od 12 do 16 godina. Međutim, nisu pošteđene ni žene u zrelom dobu.
– Postoji više faktora koji dovode do nastanka ove psihijatrijske bolesti. Devojke, uglavnom, žele da oslabe kako bi izgledale bolje, a ima i onih koje imaju svega 30 kilograma i još veruju da su debele. Poslednjih godina sve je veći broj devojčica koje se leče, i njih najčešće dovode roditelji – objašnjava dr Marija Đurović, psihijatar i šef Odseka za adolescentnu psihijatriju i psihoterapiju KBC ”Dr Dragiša Mišović”.
Kako su nam rekli u Institutu za javno zdravlje ”Dr Milan Jovanović Batut”, u svetu do jedan odsto adolescentkinja boluje od anoreksije. Isto tako, namernom mršavljenju sklonije su žene, i to u čak 90 odsto slučajeva.
– Ukoliko postoji usporen rad srca, otoci, izgladnelost i preterana mršavost, pacijenti se zadržavaju u bolnici – priča dr Đurović.
I sam ishod lečenja zavisi od dužine trajanja anoreksije. Tako, lošiju prognozu imaju one osobe sa izrazito niskom težinom, povraćanjem i opsesivno-kompulsivnim poremećajima.
– Osim gladovanjem, mršavljenje se postiže i namernim povraćanjem, prekomernim vežbanjem i upotrebom laksativa. Tada dolazi do potpunog gubitka masnog tkiva, koža postaje suva i perutava, a kosa bez sjaja. U nekim kasnijim stadijumima javljaju se problemi sa srcem, prestaje mesečni ciklus , imunitet slabi, upadaju u depresiju, strah, sramotu i usamljenost – kaže dr Jelena Gudelj-Rakić, specijalista higijene Instituta ”Batut”.
