Malo lokalnih sorti u vinogradima
U proizvodnji vina, kao i u bilo kojoj drugoj delatnosti, postoje trendovi koji su podložni promenama. Iako je trend u svetu da se sve više traže lokalna vina, naše autohtone sorte grožđa i dalje zauzimaju neopravdano male površine.
U lokalne sorte vinove loze spadaju autohtone, odomaćene i one stvorene u nekom regionu. Autohtone kod nas zauzimaju male površine, a najpoznatije su Slankamenka i Skadarka.
Najraširenija odomaćena sorta je Italijanski rizling, a neopravdeno zapostavljene su Frankovka i Portugizer. Te sorte treba gajiti i čuvati kao istorijsko nasleđe, a bez njih nema pravog agroturizma.
Širiti sorte
Prema oceni profesorke dr Nade Korać sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, trebalo bi više širiti sorte vinove loze stvorene u Institutu za voćarstvo i vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima, koje odgovaraju klimatskim i zemljišnim uslovima Vojvodine, a pri tom daju kvalitetna vina.
„U 60 godina oplemenjivačkog rada u Institutu za voćarstvo i vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima stvoreno je 19 vinskih sorti, dve stone sorte i tri klona Italijanskog rizlinga“, kaže profesorka Korać.
U manjini su oni koji su prepoznali potencijale sorti koje su stvorili naši stručnjaci, pre svih Sile, Petre, Panonije, Probusa i drugih.
Urednik časopisa „Svet pića“ Petar Samardžija kaže da je zahtev ljubitelja vina naveo neke vinogradare da nove zasade podižu Silom, sortom za bela vina.
„Mlad, dobar vinar Milan Petrović iz Sremskih Karlovaca kaže da godišnje proizvede 10.000 litara Sile koja ne dočeka novu berbu, nego se sve rasproda. I, evo, nove zasade podiže sa Silom“, kaže Samardžija.
On tvrdi da je sorta Petra, dobijena dugotrajnim radom naših stručnjaka, univerzalan poboljšivač vina.
Oplemenjivanje vina
„Svaki dobar vinogradar bi trebao da u svojim vinogradima ima pola jutra Petre jer bi imao najbolji začin za sva svoja vina jer ima miris, ima kiseline, ima šećer, ima snagu. Dovoljno je samo dodati pet odsto Petre da oplemeni vino i da mu da predivne arome“, zaključuje Samardžija.
Vlasnik „Mačkovog podruma“ u Irigu Sava Jojić pokušava od zaborava da otrgne staru odomaćenu sortu Portugizer.
Jojić kaže da nije dovoljno to što naši naučnici stvaraju nove sorti i što ih entuzijasti sade, nego da i država mora da sačini strateški plan širenja tih sorti.
„Jedna zemlja koja drži do svoje ekonomije i kulture, koja želi da podigne svakodnevni život na jedan viši standard, odlikuje se po tome koliko ima i koliko proizvodi svoga vina. Moramo da afirmišemo naše domaće sorte, autohtone i odomaćene, kao i sorte stvorene na Poljoprivrednim fakultetima u Novom Sadu i Beogradu. Ali tu mora da pomogne i država“, navodi Jojić.
