Preuranjeno opelo za Evropu?
„Opelo za Evropu” postala je dnevna poštapalica svetskih berzanskih kladionica u jeku najteže ekonomske i političke krize Starog kontinenta od Drugog svetskog rata, ali mnoge analize ne potvrđuju apokaliptični scenario o skorom krahu evrozone i raspadu Bloka 27.
Zajednički izveštaj Lisabonskog saveta i najstarije nemačke Berenberg banke, predstavljen juče na sednici Evropskog saveta, potvrđuje da se članice evrozone žurno i uspešno prilagođavaju novonastaloj ekonomskoj zbilji, uprkos dramatičnim društvenim izazovima.
U izveštaju „Evro plus monitora 2011”, Grčka se navodi kao primer članice evrozone koja je pristupila teskobnim fiskalnim i privrednim reformama, iako su međunarodni kreditori Atini postavili daleko teže uslove pomoći nego drugim urušenim državama sa periferije EU.
Mimo Grčke, Irska, Španija i Portugalija takođe dobijaju pohvale zbog istrajnog sprovođenja zadatih finansijskih i privrednih reformi. Posebno zbog silovitog jačanja izvoza.
Među vodećim ekonomijama evrozone, krizi je najneozbiljnije pristupila Francuska, koja je u ovom izveštaju tek 15. na listi prilagodljivosti tekućoj zbilji. „Nesposobnost Francuske da uhvati korak sa neophodnim ekonomskim i fiskalnim promenama i promenama na tržištu rada, podstiče zvono na uzbunu”, smatraju autori izveštaja.
Posebna priznanja dobila je Estonija. Ova država, sa 1,2 miliona stanovnika i BDP-om od 14,3 milijarde evra, odlučno je sasekla preteranu javnu potrošnju i spoljni dug i transformisala privredu.
U međuvremenu, više nego skroman privredni rast evrozone u trećem kvartalu od 0,2 odsto, avet recesije u 2012, novo poskupljenje zaduživanja Italije na finansijskim tržištima, sveže političke packe na liniji London–Brisel, jučerašnji su doprinos teoriji da su monetarnoj zajednici i EU u današnjem obliku dani odbrojani.
Manjak poverenja u unutrašnju ekonomsku, finansijsku i političku snagu evrozone ovih dana pokazali su i politički lideri nekih njenih najjačih članica.
Ideja o neminovnom skorom raspadu zone evra jeste spolja nametnuta besmislica, zaključak je u izveštaju na pedesetak stranica. „Monetarna unija danas ipak izrasta u uravnoteženiju zajednicu članica, koje konačno dolaze u fazu revizije i usaglašavanja fiskalnih i drugih propisa.”
„Zemlje evrozone su danas ekonomski daleko upućenije jedne na druge. Umesto akcenta na kratkoročne brutalne mere štednje u pojedinim zemljama, evropski akteri pregovora sa MMF-om za izlazak iz današnje krize morali bi da nametnu razgovor o osloncima za dugoročni razvoj – nakon tekuće, privremene krize”, veruju autori izveštaja.
Ako savlada današnju krizu, Evropa ima sve šanse da se ponovo nametne kao jedan od vodećih faktora globalnog razvoja, poručuju Lisabonski savet i Berenberg banka.
