Politika je i u Srbiji najunosniji biznis
Sociolog Jovo Bakić ocenjuje za B92 da je u Srbiji politika najunosniji biznis u koji se ulazi da bi se obezbedila porodica. „Stoga je demokratija samo privid“.
On je, gostujući u emisiji „Hoću da znam“, objasnio da je u celom kapitalističkom svetu na snazi oligarhijska prevara, koja se prikriva demokratskim izborima, na kojima građani navodno biraju svoje predstavnike na četiri godine, a u stvari biraju samo koji segment oligarhije će vladati.
Tome u prilog ide, dodaje on, drugi segment oligarhijskog političkog sistema, a to je krupni kapital i veza između kapitala i politike, koja je čvrsta i dobro uvezana.
Prema rečima Bakića, ni u Srbiji nije ništa drugačije, ako ne i još gore, jer je kod nas politika postala unosan biznis. U politiku se ulazi da bi se obezbedio položaj, sebi i porodici i tu nema mesta moralu.
Moral u politici je, kako kaže, proteran još u vreme Makijavelija, i on ne igra nikakvu ulogu, osim uloge da je demagoško sredstvo koje privlači birače porukama tipa: „On je nemoralan, mi ćemo vratiti moral“. Stoga je pozivanje na poral, ocenjuje Bakić, potcenjivanje naše inteligencije, jer ako se pogledaju kola, firme ili ko su i gde rade supruge političkih funkcionra- glupo je pričati o moralu.
Upravo zbog toga za Bakića je iznenađujuće istraživanje Nove srpske političke misli, po kom će na sledeće izbore izaći oko 60 posto građana jer bi to značilo da su građani spremni po ko zna koji put da progatuju razne priče koje im razni segmenti serviraju. Ali, dodaje on, građani vole da se samozavaravaju i da ih varaju.
Kada je reč o već zahuktaloj kampanji i porukama raznih lidera biračkom telu, uprkos činjenici da zvanično izbori još nisu ni raspisani, Bakić ocenjuje da je u Srbiji predizborna kampanja permanentna i traje praktično od formiranja nove vlade, kada opozicija počinje da je kritikuje.
On takođe dodaje da ne veruje u velike koalicije, poput na primer DS-SNS, jer takve koalicije velikim strankama ne odgovaraju, a stvaraju se obično samo onda kada je zemlja u velikoj krizi pa je potrebno jedinstvo u zemlji, a kao primer navodi Grčku, koja je pred bankrotom i u kojoj su se ujedinile dve najveće partije, inače politički protivnici.
Mogo su realnije, prema njegovim rečima, koalicije s malim strankama, koje, kako kaže, imaju ucenjivačku ulogu. Stoga su se takve stranke najviše i zahuktale u predizbornoj kampanji.
