Švedsku ne brinu problemi evrozone
U danima kada se analitičari i ekonomisti širom sveta bave sve težom finansijskom situacijom u zemaljama Evropske unije, pre svega Grčkom i Italijom gde je kriza dovela i do pada vlada, jedna zemlja se retko pominje – Švedska. Izostavljanje ove zemlje iz sumornih finansijskih prognoza evrozone je potpuno opravdano jer je Švedska zarađivala dok su se drugi zaduživali.
Dok je recesija poslednjih godina mučila većinu zemalja, saniranje banaka koštalo je članice evrozone smanjenja rasta i povećanja javnog duga, ali Švedska je primenila sopstveni model „grube ljubavi“ prema bankama i proizvela sasvim suprotne rezultate.
Švedska je u 2006. godini imala otprilike jednak obim udela duga u BDP-u kao i Velika Britanija. Međutim, dok su Britanci taj obim u kriznim godinama udvostručili, Švedska ga je smanjila na ispod 40 odsto. Tačnije na 36,3 posto, koliko će iznositi ove godine.
Jedan od najzaslužnijih za ove brojke je švedski premijer Fredrik Reinfeldt. Ovaj ekonomista u intervjuu za Bloomberg je ukazao kako je švedski uspeh zapravo rezultat posebnog odnosa prema bankama. Švedska je, kao i druge zemlje, u finansijskoj krizi priskočila u pomoć posrnulim bankama, ali im je pritom i bez zadrške „nametnula niz naknada koje moraju plaćati, uz povećanje transparentnosti“.
„Povećali smo regulaciju kako bi osigurali bolju kontrolu nad bankama. Pobrinuli smo se da budu odgovorne za pokrivanje vlastitih rizika“, kazao je Reinfeldt, dodavši kako su zbog toga danas švedske banke mnogo bolje kapitalizovane od većine evropskih i američkih banaka.
Ostali ekonomski pokazatelji jednako su fascinantni. U godini globalnog usporavanja ekonomije, MMF je Švedskoj ove godine prognozirao rast od 4,4 odsto, a dogodine 3,8 odsto, a proračun će zabeležiti suficit.
Ono što Reinfeldt vidi ključnim za održavanje stabilnog rasta jest zadržavanje jednakosti prihoda u svim ekonomskim ciklusima. Iako Švedska ima drugi najveći porez na dohodak na svijetu, ima ujedno i najveći nivo jednakosti prihoda.
„U dobrom društvu ne postoje velike razlike. Ukoliko želite da izgradite poverenje među ljudima, onda ne možete ‘dopustiti’ da među njima u finansijskom pogledu postoji veliki jaz“, zaključio je švedski premijer u razgovoru za Bloomberg.
