Udeo stočarstva u sprskoj poljoprivredi je nedovoljan
Udeo stočarstva u našem agraru tek je četvrtina poljoprivredne proizvodnje. Zbog toga svi manje zarađuju, i paori i država.U nekim od najrazvijenijih zemalja sveta, koje su ujedno i poljoprivredne velesile, udeo stočarstva u poljoprivredi čini i do 85 odsto. Razlog je jednostavan, više se zaradi nego u ratarstvu. Uz to, u stočarstvu može da bude zaposleno više ljudi, tvrdi direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović.
„Bio bih zadovoljan kada bi kod nas udeo stočarstva umesto dosadašnjih skromnih 30 odsto činio polovinu poljoprivredne proizvodnje. Time bi se značajnije uposlili kapaciteti agrara, a dao bi se i znatan podstrek preradjivačkoj industriji kod finalizacije mesa i mleka za tržište. Nerazvijeno stočarstvo ekonomski šteti paorima, ali i državi, podseća Cvijanović. „Izvozom prehrambenih proizvoda višeg stepena obrade, spoljnotrgovinski suficit našeg agrara bio bi znatno veći“, zaključuje on.
Biljna proizvodnja na gazdinstvu više se isplati uz stočarstvo, tvrdi i savetodavac za ratarstvo u novosadskoj Poljoprivrednoj stanici Janko Pap. Taj posao se ne isplati naročito onda ako nemate svoju mehanizaciju i proizvodnju hrane za stoku, upozorava Murgač.“Stočarstvo nije vezano za ratarstvo, već, bolje je reći, da je biljna proizvodnja vezana za stočarstvo“, kaže on.
U tome nemamo mnogo sreće, mnogi farmeri su napustili stočarstvo, najpre iz ekonomskih razloga. Oni koji su opstali veoma uspešno iskorišćavaju slamu i druge nusproizvode ratarstva čime povećavaju zaradu na gazdinstvu, podseća Janko Pap.
Međutim, uz sve preporuke stručnjaka da je ratarstvo isplativije ako se na gazdinstvu kombinuje sa stočarstvom, naši farmeri nisu zainteresovani za taj posao. Na kraju, podsetimo i na to da bez stočarstva, pre svega govedarstva, nema ni stajnjaka, pa naše oranice gube humus. Ako se tako nastavi, u skoroj budućnosti plodne njive će davati tek deo roda, koji ni sada nije prevelik.
