Stabilne cene žitarica
Obilan rod i manja potražnja od ponude učinili su da cena pšenice postepeno opada na svetskim berzama nakon žetve na severnoj hemisferi. Ali cene hlebnog žita u Srbiji odolevaju tim promenama. Pšenica se kod nas, već nekoliko meseci, prodaje za vrednost izmedju 17,50 i 18,00 dinara po kilogramu.
Tako je naša pšenica, sem one u Francuskoj, skuplja nego na berzama sa kojima se upoređujemo. Pšenica se u Mađarskoj prodaje za protivvrednost od 15,80, Francuskoj 18,70, SAD 16,75, Rusiji 14,30 i Ukraini 14,60 dinara po kilogramu.
„Razlog što cene pšenice na našem tržištu ne reaguju na promene na svetskim berzama valja tražiti u nekoliko važnih okolnosti”, kaže Vukosav Saković, direktor Poslovne zajednice „Žita Srbije“.
Procene ukazuju da je kod nas ove godine rodilo nešto preko dva miliona tona pšenice od kojih će 1,6 miliona tona otići u domaću potrošnju, pa bi 600.000 tona ostalo za izvoz. Računa se da se kod mlinara već nalazi dve trećine od ukupnog roda i da je država za potrebe robnih rezervi kupila 100.000 tona, što bitno utiče na smirivanje ovog tržišta. Pored toga veliki broj ratara je zamenio pšenicu za seme i mineralna đubriva, pa je ponuda znatno umanjena. Posebno što je glavni deo setve pšenice završen.
Na osetnije promene cena nije imala ni veća dinamika izvoza. Naime, tokom protekla četiri meseca zabeležen je izvoz od preko 250.000 tona, ali je teško očekivati da će se on nastaviti takvim tempom zbog visokih cena na domaćem tržištu. Promene bi bile moguće ukoliko bi došlo do osetnijeg povećanja cena hlebnog žita na svetskim berzama.
I na tržištiu kukuruza u Srbiji nema bitnijih promena tokom dužeg vremenskog perioda. Kukuruz se kod nas prodaje za vrednost od 15,60 do 16,00 dinara po kilogramu. Time je ova naša roba skuplja nego u Mađarskoj gde se prodaje za protivvrednost od 15,58, zatim u Rusiji gde je u prometu za 12,77 i Ukrajini sa 13,12 dinara po kilogramu. Kukurruz je skuplji u Francuskoj gde se prodaje za protivvrtednost od 18,88 i SAD sa 18,24 dinara po kilogramu.
S obzirom na relativno dobar rod u svetu, procenjuje se da će cene kukuruza mirovati tom narednih meseci. Posebno što je opala cena nafte pa je smanjen interes za kupovinu žitarica za proizvodnju etanola. Bitnog uticaja ima i svetska ekonomska kriza u kojoj opada i potrošnja hrane u kojoj, kao sirovina, učestvuje kukuruz.
Na pad cene kukuruza na srpskom tržištu moguće da će imati ponovno sniženje nivoa Dunava čime se usporava izvoz šleperima do crnomnorskih luka gde ide 80 odsto našeg izvoza. U takvoj situaciji naš izvoz kasni više od mesec dana, što pritiska već pune silose u Srbiji. Nevolja je što su izvozne cene kukuruza niske i kreću se oko 150 evra po toni, pa je, s obzirom na jak dinar, naša ponuda za oko pet evra skuplja. Otuda na strana tržišta, uglavnom, odlaze količine koje su ranije prodate.
