Prevare po kvadratu
Ni posle četiri godine istraga o tome šta se desilo sa prevarenim kupcima stanova u beogradskom naselju Višnjička banja nije stigla do optužnice. Po rečima Andreja Lazića, jednog od oštećenih, i ujedno predsednika udruženja prevarenih građana, investitor Milan Jeremić, za kojim je izdata i poternica, oštetio je najmanje 180 ljudi, a vrednost prevare veća je od 20 miliona evra.
U Ulici Slanački put 131 on je prodao 115 stanova, neke po više puta. Stanovi nikad nisu završeni. Inspekcija je zabranila korišćenje zgrade, ali su se oni najbrži uselili u objekat opasan po okolinu i počeli da završavaju stanove sami, kaže Lazić, i dodaje da je po saznanjima ovog udruženja u prevaru bilo uključeno 33 ljudi, među kojima i agenti za nekretnine.
Prema podacima raznih udruženja prevarenih građana, širom zemlje ima između 20.000 i 30.000 građana koje su investitori prevarili na neki način. Vrednost svih prevara još pre godinu dana premašila je 100 miliona evra. Od ovog broja, a prema podacima Privredne komore Srbije, samo u Beogradu ima oko 1.000 onih koji su kupili stan koji je već prodat drugome. Dešavalo se da ista nekretnina bude prodata i po tri do pet puta. U ostatku zemlje je prevareno još toliko ljudi, kaže Goran Rodić, iz Udruženja za građevinarstvo PKS.
Sada je gotovo nemoguća višestruka prodaja iste nekretnine. Broj prevara manji je, između ostalog, i zato što je tržište nekretnina gotovo zamrlo. Lazović objašnjava da se sve kupoprodaje evidentiraju i postoji jedinstvena baza podataka: Kada se u sud donese ugovor na overu, službenik ukucava podatke o prodavcu, kupcu, nekretnini, uz obavezan katastarski broj parcele. Potom ide na pretragu podataka. Ako je nekretnina već prodata, kompjuter to brzo pokaže.
Po rečima Kaće Lazarević, suvlasnice agencije „Alka“, trenutno se prevare svode na nepoštovanje rokova i loš kvalitet izvedenih radova. Ali, dešava se da prodavac ima falsifikovanu ličnu kartu ili papire o nekretnini. Neuseljivi stanovi prodaju se kao useljivi, a prodaju se i nekretnine koje nikada neće proći tehnički prijem, ni dobiti upotrebnu dozvolu. Važno je i da kupci na sam dan isplate provere u katastru da u međuvremenu prodavac nije upisao hipoteku.
Svi se slažu u tome da je država u odnosu na prethodni period ipak napravila nekoliko značajnih iskoraka u želji da zaštiti građane od mogućih prevara. Jedna od mera je registar investitora, koje su lokalne samouprave od prošle godine, po nalogu Ministarstva životne sredine, prostornog planiranja i rudarstva, bile obavezne da naprave. Uprkos tome, ni posle godinu dana veliki broj opština ove registre – nema.
Kada bude završen registar izvršnih dužnika, čija je izrada ovih dana počela, svako će moći da proveri spisak svih dužnika iz evidencije opštih i privrednih sudova, pa će tu biti i nesavesni investitori koji su se našli na sudu. To neće mnogo pomoći onima kojima već duguju, ali hoće budućim kupcima.
