„Zelena struja“ od ljuspica suncokreta

Sremska Mitrovica će se naredne godine grejati ljuspama suncokreta iz obližnje fabrike ulja. Da bi se projekat realizovao i napravile velike uštede u sistemu daljinskog grejanja, potrebno je da se u lokalnoj „Termoelektrani” ugrade kotlovi koji će se zagrevati biomasom.
 
Iskustva preduzeća „Mitrosrem” pokazuju da sirovine za proizvodnju „Zelene energije” ima dovoljno. Sistem grejanja na biomasu u „Mitrosremu” funkcioniše sedam godina, a sa 6.000 hektara oranica koriste slamu za zagrevanje farmi i prostorija.

Izgradnju kotla u mitrovačkoj „Termoelektrani-toplani” finansiraće „Panonske elektrane”, a za proizvodnju energije koristiće se ljuspe od suncokreta. Kotao na biomasu biće kapaciteta 18 megavata, a vrednost investicije je tri miliona evra, rekao je Živan Papić, zamenik načelnika Gradske uprave za privredu i investicije.
 
U finansiranju projekta učestvovaće i „Victoriaoil group”, koja između ostalog poseduje i Fabriku ulja u Šidu, odakle bi se dopremali otpaci suncokreta, potrebni za loženje kotla.

Investicija bi trebalo da bude realizovana do kraja naredne godine, a jeftinije grejanje imali bi svi korisnici daljinskog grejanja. Trenutno, mitrovačka toplana greje 3.200 stanova i 80.000 kvadrata poslovnog prosora u gradu. Ukoliko ljuspi od kukuruza ne bi bilo dovoljno, termoelektrana bi koristila gas i mazut.
 
Direktor mitrovačke „Termoelektrane“ Vojislav Savčić kaže da se vrše pripreme za objavljivanje konkursa javne nabavke za izvođenje montažnih radova i puštanje u pogon kotlova koji će za grejanje koristiti biomasu. Puštanjem postrojenja u pogon Sremska Mitrovica bi postala jedan od retkih gradova sa “zelenom energijom”.
 
Pritom će biti korišćena i iskustva „Mitrosrema”, koji je pre sedam godina počeo da biomasu koristi za grejanje. Svakog leta u ovom poljoprivrednom preduzeću baliraju slamu pšenice, ječma i soje, koju koriste za kompletno zagrevanje farmi i upravnih zgrada. Koliko se na taj način uštedi, pokazuje podatak da sedam kilograma slame zamenjuje litru nafte, a besplatna biomasa se dobija sa 6.500 hektara „Mitrosremovih” oranica.

Računica je jasna. U „Mitrosremu” su pre sedam godina za plaćanje gasa u jednoj grejnoj sezoni trošili 16,5 miliona dinara, a otkada su za grejanje počeli da koriste slamu, troškovi su smanjeni više od pet puta, dodaje Živan Papić.
U „Mitrosremu” imaju specijalne peći od 750 kilovata, a u njih ubacuju slamu koju na njivama kupe takozvani rolo baleri. Oni od slame prave bale do 55 kilograma koje se potom ubacuju u peći. Osim farmi i upravnih zgrada toplotna postrojenja „Mitrosrema” koriste i okolni meštani.

Posle žetve na poljima „Mitrosrema” besplatne biomase ima u ogromnim količinama. Ovo preduzeće godišnje poseje 2.500 hektara strnih žita, 1.000 hektara soje, te 3.000 hektara kukuruza. Loženjem biomase razvija se temperatura od 850 do 1.100 stepeni.