Kartonska ambalaža može postati siguran izvor prihoda
Uz podršku porodice i ličnu hrabrost tridesetogodišnji nesuđeni električar Goran Prekić registrovao firmu „Kartopak“ 2009. i već stekao veliki broj naručilaca kartonske ambalaže u Lazarevcu, Mladenovcu, Beogradu, Pančevu, Topoli i rodnom Aranđelovcu
Želeo je da se posveti električarskom zanatu ali nije imao uslove da sagradi ili iznajmi radionicu pa se, danas tridesetogodišnji, Goran Prekić izvesno vreme bavio prodajom stočne hrane. Mogao je taj posao i duže da radi, možda čak i da mu se, po ugledu na majku Snežanu koja je ceo radni vek provela u trgovini, posveti do kraja života, da se nije pojavio njegov najbolji drug iz detinjstva sa izazovnom ponudom.
– Došao je i rekao mi da poseduje sito-mašinu za proizvodnju kartonskih predmeta, ali da mu nedostaje prostor za rad. Ponudio mi je sito-mašinu u bescenje, uveren da ću uspeti i da je bavljenje kartonskom ambalažom, bar za šumadijski kraj, biznis budućnosti. Supruga Slađana, koja je zaposlena u „Knjazu Milošu“ u proizvodnji, kao i roditelji, otac Aleksandar i majka Snežana, dali su mi punu podršku.
Tako je Goran Prekić u aprilu 2009., pošto je godinu dana ispitivao tržište, registrovao porodičnu firmu „Kartopak“ i prionuo na novi posao, spreman da radi i 24 časa dnevno samo da bi uspeo. U radu mu pomažu roditelji, kao i supruga Slađana, u popodnevnim satima, pošto završi posao u „Knjazu Milošu“. Namerava da angažuje tri radnika, možda već u narednoj sezoni, jer se posao u 2011., vidno razgranao.
Goran Prekić ne strepi od konkurencije za koju tvrdi da je zdrava. Pre dve godine, kada je startovao, dobio je pomoć od Fonda za razvoj u visini 1,3 miliona dinara.
– Radimo sve vrste ambalaža, od transportnih do ukrasnih – kaže Goran. Kupci su najčešće poslastičarnice, pekare i picerije. Prvi naručioci bili su vlasnici pekare „Neša“ i poslastičarnica „Slatko srce“ i „Svithaus“. Brzo smo se pročuli po kvalitetu kartonske ambalaže, pa su se pre godinu dana javili i kupci iz Lazarevca, Topole, Mladenovca, pa i Beograda.
Da li, očigledno razvijeni posao, zahteva kupovinu novih mašina i veća ulaganja u proces proizvodnje?
– Kako da ne! Posle prve mašine, koju sam praktično besplatno dobio, morao sam da kupim još četiri nove. Kada sam počeo da radim etikete za stočnu hranu (prvi i stalni naručilac bila je „Jabuka“ iz Pančeva), kupio sam još sedam novih mašina, ali ni taj broj danas ne zadovoljava zahteve tržišta koje je „Kartopak“ osvojio. Povratka na staro nema i svestan sam da su nova ulaganja neophodna i neizbežna – kaže Goran.
Sagovornik Ekonometra kaže da se radi tokom cele godine, ali da u proizvodnji kartonske ambalaže ima i sezonskog posla.
– Preko cele godine uradimo desetine i desetine hiljada flajera, etiketa i reklama. Nedavno su se za ovu vrstu proizvoda javili i kupci iz Kragujevca, Valjeva, Šapca. Kad je o kartonskoj ambalaži reč, najveće isporuke dostavljamo u jesen i zimu, u vreme slava i verskih praznika. Tada radimo i po 15 časova dnevno. Zato nameravam da za narednu jesen angažujem i troje radnika, jer imamo dvostruko veći broj porudžbina, posebno iz Aranđelovca, Lazarevca, Topole, nego u isto vreme prošle godine.
„Kartopak“ je prethodnu godinu završio sa pet miliona dinara prihoda, pošto su svedeni svi neophodni rashodi i plaćeni porezi. Zanimljivo je, međutim, s ponosom ističe Goran Prekić, da je toliki profit ostvaren već za sedam meseci u ovoj godini!
Zato su sada postavljeni još viši ciljevi, bez obzira na to što, kao složna porodica, sa ovim zarađenim novcem mogu sasvim pristojno da žive.
– Počeli smo da radimo ofset štampu i mislim da nismo pogrešili. Želimo, takođe, da izvedemo liniju za proizvodnju kartona koja košta između 50 i 100 hiljada evra. Verujem da ćemo je uskoro i imati uz pomoć kredita koji sam zatražio. Na taj način, „Kartopak“ će znatno smanjiti troškove kupovine kartona i kroz tri-četiri godine uloženi novac će se vratiti.
Goran Prekić ističe da se ni u jednom poslu ne može uspeti bez podrške i pomoći korektnih i pravih prijatelja:
– Zahvaljujući upornosti, istrajnosti i hrabrosti, verujem da sam u protekle dve godine napravio veliki posao. Usmerio sam razvoj firme na pravi način i stekao poverenje i povremenih i stalnih kupaca. Sada sam mnogo angažovan na dizajnu kartonske ambalaže, posebno ukrasnih kutija, što je vrlo značajno na tržištu i u čemu mi je mnogo pomogao dobar prijatelj iz „Artografa“. Shvatio sam da bez takvih profila ljudi nema značajnih pomaka u kvalitetu proizvoda, pa će „Kartopak“ uskoro angažovati jednog talentovanog dizajnera, kome ćemo ponuditi stalno zaposlenje.
Firma „Kartopak“ i Goran Prekić nalazi se u okruženju ozbiljnih i uspešnih privrednika koji u Aranđelovcu nose mali i srednji biznis. Međutim, mnogi su završili škole i fakultete, ili izučili perspektivne zanate, ali nisu bili ozbiljni. Ili se, jednostavno, nisu snašli. Život ih je odvukao na drugu stranu, jer nisu imali volje i hrabrosti da započnu poslove koje, kao Goran i mnogi njegovi vršnjaci, do tada nisu poznavali.
Podrška porodice
– Ja sam do pre dve godine sve znao o struji – kaže na kraju Goran Prekić – i ništa nisam znao o kartonskoj ambalaži i proizvodima ofset štampe. Međutim, bio sam uporan i hrabar, imao podršku porodice, pre svih supruge Slađane, prihvatio veliki izazov i – nisam pogrešio. Tek sada shvatam koliko je posao trgovca stočne hrane bio dosadan i neinspirativan. Malo sam radio, skromno zarađivao i, praktično, u najboljim godinama života gubio vreme. Sad sam na pravom putu i neću stati.
Slađana i Goran Prekić tako vaspitavaju i svoje sinove Strahinju i Ognjena. Insistiraju da na vreme završe školu, ali i da se kasnije u životu bave profesijama koje će im donositi radost i sigurnu egzistenciju.
O. Vasiljević
