Otpočela globalna „okupacija“
Protest “Ujedinjeni za globalne promene” najavljen širom sveta otpočeo je u Australiji gde se oko 2.000 ljudi okupilo ispred Centralne banke. U Melburnu je na ulice izašlo oko 1.000 ljudi, dok se u prestonici Novog Zelanda okupilo oko dve stotine onih koji su želeli da iskažu svoje nezadovljstvo uticajem koji velike korporacije imaju na svetsku ekonomiju.
Nekoliko stotina marširalo je Tokijom. Nešto manji broj ljudi okupio se ispred američke ambasade u Manili noseći transparente “Dole sa amričkim impreijalizmom” i “Filipini nisu na prodaju”.
Dan uoči globalnih demonstracija protiv finansijske nejednakosti grupa italijanskih studenata upala je u sedište banke „Goldman Saks” u Milanu. Demonstracije u Italiji su najnovije u seriji izliva nezadovoljstva uperenog protiv banaka i finansijera. Policija je brzo rasterala demonstrante i bezbednost je ponovo uspostavljena u zgradi banke, ali su na zidovima ostali grafiti ispisani crvenom bojom protiv premijera Silvija Berluskonija i uz poruku „Daj nam novac“. Za danas je najavljen veliki protest u Milanu, gde mirne demonstracije ispred Banke Italije traju već tri dana.
Protesti najavljeni i u Srbiji i regionu
Protesti „Ujedinjeni za globalne promene“, kako se najavljuje, biće održani i u državama koje su nastale na prostorima bivše jugoslovenske feneracije, uključujući i Srbiju.
Danijel Alivojvodić, jedan od organizatora protesta ”Okupirajmo srpski Volstrit“, kaže za Blic da je taj skup planiran za danas na beogradskom Trgu Nikole Pašića. Protest u Beogradu najavljen je za 16.00 časova, mada na nekim Fejsbuk stranicama pominje se i da će protest trajati danas i sutra od 17.00 do 21.00.
”Namera je da okupljanje bude potpuno miroljubivog karaktera.Smatram da bi takva akcija makar malo stavila svetu do znanja šta je Srbija. Dakle, da se ne svodi samo na vandalizam, već da je i zemlja koja aktivno učestvuje u svetskim pokretima, ali i podržava nove pozitivne snage u svetu”, kaže Alivojvodić.
U Hrvatskoj su takođe najavljeni protesti u sklopu svetske „akcije protiv pohlepe“ koja je uzrokovala svetsku krizu. Skupovi su najavljeni u Zagrebu, Puli, Rijeci i Splitu. U glavnom gradu Hrvatske protest će biti održan na Trgu bana Jelačića. Najavljene proteste podržalo je pet hrvatskih sindikata, nekoliko nevladinih organizacija, kao i studenti Filozofskog fakulteta u Zagrebu.
Predstavnici slovenačkih nevladinih organizacija Skupštine 150, Nevidljivi radnici sveta i druge grupe kažu da protestom žele da izraze protivljenje „izrabljivačkom kapitalističkom sistemu“.
NVO Solidarnost, Mir, Sloboda najavila je da će 15. oktobra u Podgorici šetnjom protestovati „protiv političara, bankara, domaćih oligarha i velikih korporacija“.
U Crnoj Gori većina građana verovatno ne zna da se sedište Montenegroberze nalazi u Moskovskoj ulici u zgradi Maksim, pišu Vijesti i navode da bi to možda mogao biti “crnogorski Vol strit” jer u istoj zgradi žive mnogi državni funkcioneri, biznismeni, direktori KAP-a koji godinama Vlada spašava novcem građana.
Preko puta je i Prva banka “vladajuće porodice” Đukanović, glavno “žarište” krize u Crnoj Gori krajem 2008. i početkom 2009. koja je takođe spašavana novcem građana.
Hapšenja u američkim gradovima
Policija nema odgovor na proteste koji se šire Amerikom. U nekoliko gradova, policija pohapsila desetine ljudi, ali za sada nema ozbiljnijih sukoba snaga reda i demonstranata, čiji broj, iako su im poruke prilično maglovite, raste.
U Denveru policija je uhapsila 24 osobe, dok su snage reda u Sijetlu bile spremnije za akciju, pa su pod punom opremom za razbijanje demonstracija „pohvatali“ čak 41 učesnika demonstracija.
Ali, u najvećem američkom gradu, Njujorku policija i „okupatori“ su već danima na ratnoj nozi, pri čemu sukobe sprečava jedino činjenica da su demostranti čvrsto rešeni da ni pod koju cenu ne ulaze u konflikt sa policijom.
Od petka pre podne, ipak, policija je uhapsila 14 demonstranata, a jedan je lakše povređen kada ga je u natezanju pregazio policijski skuter, na opšte zgražavanje tradicionalno liberalno nastrojenih Njujorčana.
Posle toga, demonstranti su seli na kolovoze, a nekoliko ih se odlučilo za radikalnije metode otpora pa su isprevrtali nekoliko kanti za đubre. Porušili su nekoliko policijski skkutera, a ka snagama reda poletelo je i nekoliko flaša.
Analitičari upozoravaju da bi protesti koji su se proširili na preko 200 američkih gradova, mogli da izgube na značaju ako oni koji stoje iza ovih demonstrancija ne artikulišu svoje ciljeve malo bolje i umesto pukog protesta protiv nečega čime nije zadovoljan najveći broj Amerikanaca, ne ponude bilo kakvu vrstu rešenja problema.
