Slučaj Ćosić: Kako su mediji „ispravili“ svoje greške?
Pitanje koliko se informacijama koje se dobijaju na internetu treba verovati veoma je široko i zahteva neku dublju analizu. Šta je to netačna informacija, objasnio je sajt Njuz.net prošle godine, kada je uveo pravu pometnju u online medijima, zbunivši pre svega čitaoce, a važnije i same medije, koji su bez prethodne provere, informacije sa ovog sajta prenosili u izvornom obliku. Sada svi znaju za Njuz.net, ali problem je ostao isti. Svi smo to videli juče kada su najveći srpski mediji, bez pardona, preneli informaciju sa lažnog sajta da je Dobrica Ćosić dobio Nobelovu nagradu za književnost.
Međutim, prenošenje neproverenih informacija nije ništa novo, ali ono što je zanimljivo je videti te iste medije kako se ponašaju posle tako velikog propusta. Kada su svi “progutali knedlu”, shvatili grešku, možda uzburkali duhove u svojim redakcijama, krenuli su u pisanje nove informacije.
I šta danas čitamo na internet sajtovima i dnevnim novinama? Čitamo da je „veliki broj medija naseo na ovu informaciju“, „da je naseo čak i britanski Gardijan“, čitamo o „greškama nekih medija usled želje za što bržim prenošenjem informacija i njihovim posledicama“, ali i verovatno da skrenu pažnju sa greške „o velikoj nepravdi prema Ćosiću“… A šta ne možemo da pročitamo? Ne možemo da saznamo „a da li ste i vi jedan od tih medija?“
U spisak medija koji su naseli na lažnu informaciju, ulaze svakako RTS i B92. Prema pisanju medija, B92 se na svom internet portalu ubrzo izvinio svojim čitaocima i to rečenicom “B92 se izvinjava svim posetiocima našeg sajta zbog objavljivanja ove vesti, koja je posle par minuta sklonjena,“ dok je RTS na kajron o „dodeli“ nagrade odgovorio kajronom o netačnoj informaciji. Ali zanimljivo je da u tekstu o ovom događaju na internet strani nacionalnog servisa nema tog priznanja, već samo konstatacija da su „pojedini mediji“ to objavili uz ilustraciju greške sa B92. Potpuno odgovarajuće njihovoj krilatici „Vaše pravo da znate sve“. Čak ni jutros u jutarnjem programu voditeljka Nataša Miljković pregledavajući naslovne strane, čitajući tekst iz Politike pomenula je da je vest preneo čak i britanski Gardijan, ali nije nastavila rečenicu pa rekla „ali i Radio televizija Srbije.“ Izgleda da je mnogima upravo Gardijan poslužio kao opravdanje ili kao uteha u celoj priči, ali velika je razlika objaviti informaciju u okviru Bloga koji je uživo pratio dodelu i objaviti je na nacionalnoj televiziji kao „Breaking news“. Znate, na onako saopštenu vest po starom dobrom srpskom običaju neko je mogao da potegne pištolj i puca u vazduh.
Večernje novosti su, na primer, lažnu vest takođe postavile na svoju internet stranu kao udarnu, pa današnja rečenica „Internet sajtovi gotovo svih naših medija senzaciju su preneli….“, se verovatno odnosi i na njih. Dnevni list Danas za koga neki mediji (e-novine.com) tvrde da su takođe naseli na ovu vest, danas kaže da „su oni odmah identifikovali lažni sajt“, dok je Radio televizija Vojvodine, na svom internet izdanju objavila lažnu vest, ali sa izvesnom rezervom, stavljajući znak pitanja kod naslova, a u TV prilogu kasnije objavljenom njeno učešće u ovom medijskom događaju objašnjava slično kao beogradski list.
Ovu medijsku pometnju najbolje su iskoristili oni manje ažurni, ili više oprezniji, koji nisu naseli, pa tako Politika piše da je „interesantno kako se ova pometnja desila, a preneli su je neki (brzi) mediji od RTS-a do Gardijana“, dok dnevni list Press u svom internet izdanju piše „Veoma brzo, sajt B92 objavio je senzacionalnu vest, a informaciju je preneo i list „Danas“. Pomami se pridružio i RTS, koji je na teletekstu potvrdio da je bard iz Drenove osvojio ovo ogromno priznanje. Agencija Beta je objavila samo to da je vest o nagradi objavljena na internetu,“ piše na internet portalu Press-a. Na isti način pišu i Alo! i Kurir.
Danas Srbija igra sa Italjom možda odlučujuću utakmicu u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u fudbalu i ovih dana često viđamo onu reklamu „Ili jesi ili nisi“. Nadamo se da će fudbaleri „biti“, jer se danas mediji nešto i nisu pokazali.
M.Miličković
