Lisabonske priče Dejana Stankovića
U čast osam zemalja u kojima se govori portugalski jezik, počasnih gostiju ovogodišnjeg beogradskog Međunarodnog sajma knjiga od 23. do 30. oktobra, izdavačka kuća Geopoetika objavila je zbirku priča Dejana Tiago Stankovića „Odakle sam bila, više nisam“ nastalu u Lisabonu.
Geopoetika će za sajam objaviti i prevode sa portugalskog knjiga „Luzitanija“ Almejde Ferije, „Reka zvana vreme, kuća zvana zemlja“ Mija Kotoa i „Dva brata“ Miltona Hatuma. Glavni urednik Gepoetike Vladislav Bajac je u „portugalski“ kontekst stavio i debitantsku knjigu rođenog Beograđanina Stankovića, pošto on više od dve decenije živi u Lisabonu.
Od 20 pripovetki koje je uvrstio u zbirku „Odakle sam bila više nisam„, šest je prvobitno napisao na portugalskom, a zatim ih je sam preveo na maternji srpski. Prema mišljenju Bajca, Stanković je veoma talentovani pisac i vešt posmatrač sa smislom za humor, koji je kroz priče dao svedočanstvo o jednoj sredini i njenoj kulturi. On je podsetio da se Stanković predstavio srpskim čitaocima prvim prevodima Žozea Saramaga kada je svet obišla vest da je dobio Nobelovu nagradu za književnost. Stanković je zaslužan što je srpski nobelovac Ivo Andrić preveden na portugalski jezik, odnosno njegov roman „Na Drini ćuprija“.
„Stanković je odličan novi glas u srpskoj literaturi koji se predstavio pričama koje su duhovite, tematski raznovrsne“, istakao je Bajac i dodao da ga je impresionirala „literarna oslobođenost za autora kome je ovo debitantsko delo“.
