Beograđani u metrou od 2017.
Beograđani će se od 2017. godine voziti metroom na liniji od Ustaničke ulice do Tvorničke ulice u Zemunu, najavio je predsednik Skupštine grada Aleksandar Antić i ocenio da je to najvažnija odluka koju će gradska vlast doneti u ovom mandatu.
Uoči sednice Skupštine grada, na kojoj će se sutra raspravljati o realizaciji projekta „Beogradski metro“, Antić je istakao da je metro višedecenijski san urbanista i Beograđana, koji će tako dugoročno rešiti sve saobraćajne probleme i gužve u prestonici.
On je podsetio da su aktuelne gradske vlasti odustale od osporavanog lakog šinskog transporta koji je bio predviđen pre nekoliko godina, objašnjavajući da će Beograd dobiti klasičan metro koji će biti usmeren na nezavisni šinski sistem.
„Planirano je da metro nema dodira sa drugim saobraćajem, da se kreće pod zemljom i koliko god bude moguće nadzemnom trasom“, naveo je Antić i dodao da će kroz stari deo grada metro ići pod zemlju, a da će na Novom Beogradu i Zemunu biti verovatno izvodljivo da vozi na površini.
U Memorandumu o razumevanju u vezi za projektom „Beogradski metro“, koji će se naći pred odbornicima, definisani su uslovi saradnje između grada Beograda i francuske kompanije „Alstom Transport“ oko izgradnje metroa, kao i mogućnosti finansiranja tog projekta.
Antić je podsetio da su u aprilu ove godine Srbija i Francuska zaključile Sporazum o strateškom partnerstvu i saradnji, u kome se između ostalog radi o aktivnostima na realizaciji projekta Beogradski metro.
Nakon usvajanja memoranduma počeće se sa izradom studije izvodljivosti projekta koja je poverena francuskoj kompaniji „Egis Rail“, uz superviziju kompanije „Alstom Transport“, a koju finansira država Francuska. Planirano je da izrada studije traje oko 15 meseci, a da gradnja metroa počne za dve godine, dok je prema procenama stručnjaka za izgradnju prve linije potrebno tri i po godine.
Prvi projekat za izgradnju beogradskog metroa napravljen je još 1972. godine, a godinu dana kasnije formiran je Sektor za metro, koji je 1982. godine, u saradnji sa projektantima bečkog i minhenskog metroa zakružio idejna rešenja za prvu etapu gradnje. Od izgradnje metroa, međutim, odustalo se nakon samo tri godine, kada je lansiran plan „Tramvaj za 21. vek“, prema kome je gradski saobraćaj počivao na osovini automobili – tramvaji gradskog saobraćaja.
