Plitak dunav koči izvoz kukuruza
Nedostatak padavina kakav se ne pamti već više decenija toliko je snizio nivo Dunava da, u pojedinim delovima Rumunije i Bugarske, barže ne mogu da plove pod punim opterećenjen. Obično plove sa polovinom nosivosti što poskupljuje transport. Kao retko kada ranije, Dunav je usko grlo za izvoz prvenstveno kukuruza iz Srbije, pa je veoma teško izneti ugovorenih milion tona do kraja ove godine.
– Već duži period cene kukuruza u svetu padaju, kaže Vukosav Saković, direktor Poslovne zajednice „Žita Srbije“. – Najčešće se to objašnjava manjom potražnjom zbog ekonomske krize, ali i zbog jačanja dolara.
Cena kukuruza u Srbiji pada većom brzinom nego u svetu. U toku berbe kukuruz je prodavan za 17, a sada za 14,50-15,50 dinara po kilogramu. Ostan pad od oko tri dinara po kilogramu predstavlja posledicu ozbiljnog usporenja izvoza, pa su ratari primorani da ga lageruju u koševe ili u silose, koji su već dosta zauzeti obilnijim rodom uljarica. Pored toga prošlonedeljne domaće cene kukuruza od 16 dinara po kilogramu, su se gotovo izjednačile sa onima u Mađarskoj gde se ova roba prodavala za protivvrednost od samo 50 para više. U Francuskoj se kukuruz prodavao za protivvrednost od 18,94, SAD 17,40, a na domaćem tržištu u Rusiji za 13,92 i Ukraini za 13,54 dinara po kilogramu.
Na tržištu pšenice već duži vremenski period nema promena cena. One se, uglavnom, kreću između 17,50 i 18 dinara po kilogramu. Čak i ta cena je bila veća nego na berzi u Budimpešti gde je prodavana za 0,56 dinara jeftinije. U Francuskoj je prodavana za protivvrednost od 18,57, SAD 16,77, a na domaćem tržištu u Rusiji za 14,75 i Ukraini za 15,75 dinara po kilogramu. Sve ukazuje na činjenicu da se na izvoz pšenice još uvek ne može ozbiljnije računati. Otežan izvoz čini i odluka Vlade Makedonije da produži zabranu uvoza pšenice do kraja oktobra.
Izvozna ograničenja nisu jedina koja sada muče poljoprivrednike. Svekoliki i brojni prevaranti, posebno oni „s tašnom i mašnom“, koji sem pečata nemaju nikakvu drugu imovinu, sve češće uzimaju a ne plaćaju robu od lakovernih poljoprivrednika. Za nevolju, prevareni ljudi nemaju odgovarajuće ugovore niti znaju s kim imaju posla. Ulaze u aranžmane sa firmama i pojedincima bez ikakve informacije o njihovoj pouzdanosti u poslovina. Očigledno, teška ekonomska situacija ponovo se svaljuje na teret poljoprivrednika, pa je neophodno da otvore „četvoro očiju“ kada se upuštaju u bilo koje poslovne odnose.
