Merkel: Propadne li evro, propašće Evropa
Nemačka je i definitivno odlučila da plati spasavanje ekonomski posrnulih država članica evrozone i time spreči propadanje evra, ali i same Evropske unije. Nemački Bundestag je juče ubedljivom većinom odobrio mere kojima će biti povećana ovlašćenja ali i novčani obim Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF), kojim se finansira spas članica evrozone, kao što je Grčka.
Za povećanje udela Nemačke u ESFS-u na 211 milijardi evra glasalo je 523 poslanika, 85 je bilo protiv, a tri uzdržano. Ovim glasanjem nemački parlamentarci, ne samo što si dali glas za spas Grčke, evra i EU, već su dali i jasnu podršku vladi demohrišćansko-liberalne koalicije, koju predvodi kancelarka Angela Merkel.
Njene reči, „propadne li evro, propašće Evropa”, prema svemu sudeći, uspele su da ubede većinu poslanika Bundestaga da odobri veću pomoć posrnulim državama evrozone, iako su čak i poslanici iz njene Demohrišćanske stranke tvrdili da se na taj način pozajmljuju pare od budućih generacija, pitajući se da li je spas evra zapravo „rupa bez dna”.
U burnoj trosatnoj parlamentarnoj debati, Merkelova je pokušala da uveri svoju koaliciju da novac poreskih obveznika neće biti uzaludno potrošen, premda je priznala da ne može da isključi mogućnost da će deo dugova biti otpisan ukoliko Grčka bankrotira, što je inače trenutno jedno najvećih strahovanja na finansijskim tržištima. Kako prenose svetske agencije, ministar finansija Volfgang Šojble je rekao da ima razumevanje za protivnike ovog paketa mera, ali je ubeđujući ih da glasaju za ovu odluku, iako ona „nije laka”, rekao da neće biti novog proširenja paketa i da se o tome i ne raspravlja.
Nemačka je ovom odlukom svoje učešće u finansijskom paketu povećala sa 123 na čak 211 milijardi evra, čime obezbeđuje bezmalo polovinu novca za ceo spasonosni finansijski paket težak 440 milijardi evra. Dok je opoziciona Levica glasala protiv ovog paketa, kao i 15 poslanika vladajuće koalicije, poslanici glavne opozicione Socijaldemokratske partije (SDP) podržali su paket mera, ali kritikujući Merkelovu i njene ministre da nisu dobro objasnili šta i kako treba raditi.
Kritičari ove odluke pitaju šta će raditi Nemačka kada, posle Grčke, finansijsku injekciju zatraže i druge članice evrozone, tvrdeći da će od poreskih obveznika Nemačke biti tražena i dodatna sredstava. „Niko ne može da vam da neki pouzdan scenario, šta će se u ovom slučaju desiti. No, to je sigurno neprijatan scenario, kako za Grčku, tako i za druge zemlje koje su uključene”, rekao je u obraćanju poslanicima Jens Vajdman, predsednik Bundesbanke, centralne banke Nemačke, prenosi Tanjug.
Procene su da će ova odluka Nemačke uticati i na ostale članice evrozone koje nisu odobrile proširenje EFSF-a, budući da on može da stupi na snagu tek kada ga ratifikuju svih 17 članica evrozone. Međutim, strahovanja da ni novi finansijski paket neće biti dovoljan uvećala je jučerašnja vest da je javni deficit Italije porastao na 3,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u drugom kvartalu, dok je zvanični Rim izdao obveznice u vrednosti od 7,85 milijardi evra uz znatno više kamatne stope. Rast cena zaduživanja usledio je posle napora Rima da umiri investitore usvajanjem drugog drakonskog paketa mera štednje sredinom septembra, sa ciljem smanjenja ogromnog javnog duga.
Posle jučerašnje odluke Bundestaga, analitičari procenjuju da će evropska, ali i svetska, ekonomija poprilično zavisiti od načina na koji će kancelarka Angela Merkel postupati narednih dana. Njeno insistiranje na donošenju odluke o većem paketu pomoći, uprkos protivljenju nemačke javnosti, već se poredi sa nepopularnim odlukama koje je svojevremeno doneo njen „politički otac” Helmut Kol. On je u saradnji sa tadašnjim ministrom finansija Teom Vajgelom insistirao na projektu uvođenja jedinstvene evropske valute, iako je tada dve trećine Nemaca želelo da zadrži nemačku marku umesto da pređe na evro.
Kao i većinu posleratnih nemačkih političara, ni Merkelovu ne krasi smelo liderstvo, bar proteklih nekoliko godina ekonomske krize. Iako je još neizvesno da li kancelarka ima snage da radi na većem ujedinjenju EU, odnosno za poteze koji će značiti „više Evrope, a manje Nemačke”, jučerašnja odluka Bundestaga joj daje priliku da smelije preuzme lidersku poziciju u Evropi.
