Bensedin puni čekaonice
Zbog novih propisa RFZO punije čekaonice ispred ordinacija psihijatara u domovima zdravlja. U službama za mentalno zdravlje kažu da im se broj pacijenata povećao za najmanje 30 odsto.
Izabrani lekari odnedavno mogu da prepišu antidepresive samo za tri meseca lečenja, a pacijenti posle tog perioda moraju da donesu preporuku psihijatra, neuropsihijatra ili neurologa. U službama za mentalno zdravlje beogradskih domova zdravlja kažu da im se broj pacijenta, zbog novog pravilnika Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, već povećao najmanje za 30 odsto. Prave gužve tek očekuju, kada ljudima istekne poslednja prepisana terapija, pišu „Novosti“.
Jedan od razloga za izmenu pravilnika je što se u Srbiji lekovi za smirenje troše u enormnim količinama. Zbog toga su u RFZO odlučili da ih kardiolozi, internisti i ostali specijalisti ne mogu prepisivati posle tri meseca od početka terapije.
„Odgovoran lekar ima i misiju i pravo da leči svog pacijenta i da mu prepiše terapiju u skladu sa svojim znanjem, tako da ne vidim problem da to rade i kolege kardiolozi ili drugi specijalisti“, kaže za „Novosti“ neuropsihijatar dr Predrag Tasovac iz Doma zdravlja „Vračar“. „Nije dobro kada se administracija postavi iznad struke, kao što je to sada slučaj. Postoji opasnost od zavisnosti i prekomernog korišćenja ovih lekova, ali se to drugačije rešava.“
Načelnik Službe psihijatrije u DZ „Zemun“ dr Branislav Lončar kaže za „Novosti“ da je neophodna kontrola lekova koje stanovništvo koristi, ali da je preterano očekivanje da psihijatri mogu pregledati sve pacijente i dati im odgovarajuću terapiju.
„Ispada da će oko 100.000 ljudi iz Zemuna doći na naš šalter, a da bismo im prepisali lekove, moramo im otvoriti karton, pregledati ih i postaviti dijagnozu“, objašnjava dr Ločar. „Oni, pre svega, nisu naši pacijenti, jer nemaju psihičkih problema, već lekove piju kao dodatak terapiji. Dolaze nam čitave porodice, a među njima ima ljudi koji po 20 godina piju antidepresive. Mislim da će tek biti veoma neprijatno za dva ili tri meseca, kada nam bude dolazilo još više ljudi.“
Dr Lončar smatra da je nedopustivo da izabrani lekari praktično više ne mogu da pišu recepte i napominje da je neophodno poverenje među kolegama, a ne da se sav teret svali na jednu službu.
Nevenka Dimitrijević, iz Saveza sindikata lekara i farmaceuta, smatra da će najviše problema biti sa pacijentima kojima kardiolozi i internisti prepisuju lekove za smirenje.
„Nisu sporni oni koji imaju terapiju 15 dana i završe lečenje, niti psihijatrijski bolesnici, ali će biti nezgodno za pacijente kojima antidepresivi služe da se opuste ili da regulišu pritisak“, smatra Dimitrijevićeva. „Mnogi pacijenti utočište od svakodnevice, besparice, nezaposlenosti, traže u tabletama.“
Doktorka napominje da nije sporno samo to što posle tri meseca intenzivnog korišćenja lekovi ne deluju, već što kasnije, u starosti, mogu imati loše efekte na svakodnevni život pacijenta.
U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje kažu da su se prilikom donošenja ove odluke oslanjali na kriterijume koje je propisala struka, odnosno potkomisija za lekove koji deluju na nervni sistem.
„Ovi lekovi se mogu upotrebljavati najduže tri meseca, a posle toga oni više nemaju pravi efekat“, objašnjava Sanja Mirosavljević, iz RZZO. „Svako drugo prepisivanje lekova, posle tog perioda, nije u skladu sa savremenim principima lečenja i vodi ka neracionalnoj upotrebi medikamenata, odnosno tabletomaniji.“
Prema podacima Fonda za zdravstveno osiguranje, u našoj zemlji je tokom prva tri meseca ove godine izdato 2,3 miliona kutija lekova za smirenje više nego u prva tri meseca lane. U RZZO kažu da bi se, ovim tempom, do kraja godine potrošilo oko deset miliona kutija više nego prošle godine.
Samo za bromazepam, najtraženiji lek za smirenje, doktori su 2010. godine napisali 2.787.713 recepata na koje je izdato 4.272.505 kutija ovog medikamenta. Psihijatri u domovima zdravlja, međutim, nisu saglasni sa ovom odlukom i kažu da pacijentima ne mogu da posvete dovoljno pažnje i vremena koliko je neophodno.
