Zbog većeg učešća za petinu manje stambenih kredita
Tražnja za stambenim kreditima u trećem kvartalu ove godine u odnosu na isti period prošle godine pala je 18 odsto. U pitanju su jul, avgust i septembar, tačnije period otkad se primenjuje mera NBS.
Treba, ipak, napomenuti da je pad zabeležen i u prva dva kvartala, ali on je manji i iznosi 11,26 odsto u odnosu na prvu polovinu 2010. godine, kaže Saša Jovanović, direktor sektora Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK).
U prethodna tri meseca odobreno je 2.047 kredita, a prošle godine u istom periodu čak 2.498. U ovu sumu se računaju i komercijalni, ali i subvencionisani stambeni krediti, za koje je učešće ostalo 10 odsto. Ipak, minimalno učešće od 20 odsto odnosi se samo na stambene kredite kod kojih je pod hipotekom nekretnina koja se kupuje.
– Ljudi se sada snalaze kako bi imali manje učešće. Recimo, mnogi od njih pod hipoteku stavljaju i vikendice ili stanove svojih roditelja i tako se dovijaju da im učešće ne bude 20 odsto, zaključuje Jovanović.
U Ministarstvu zaštite životne sredine i prostornog planiranja kažu da su sve vreme upozoravali na negativne efekte ovih mera.
– Čak smo pokušali da sugerišemo Narodnoj banci da se ova mera odloži, ali kako je to nezavisna institucija, u tome nismo uspeli. Svaki pad, pa i taj koji NKOSK ističe u svojim procenama, problematičan je, pogotovo ako se vidi u kakvoj je teškoj situaciji naša građevinska industrija i u kakvom je stanju bila prethodne dve godine. Naravno, nastavićemo da pratimo dalja dešavanja i nije isključeno da se u nekom periodu opet obratimo NBS sa zahtevom da razmotri svoju odluku – zaključuju u tom ministarstvu.
Još bez kredita u dinarima
Jedan od argumenata NBS za pooštravanje mera za odobravanje stambenih kredita bila je i dinarizacija, jer za kredite u nacionalnoj valuti ne treba učešće. Ipak, uprkos očekivanjima NBS, banke još nisu ozbiljnije uzele u obzir pokretnje ovih kredita u dinarima zbog problematike dinarskih izvora finansiranja, ali i zbog opasnosti od inflacije.
