Bogati u ekonomskoj krizi postaju još bogatiji
Svetska ekonomija preživljava cunami, ali visina kriznog talasa, čini se, podsticaj je za bogate da postanu – još imućniji.
Prema najnovijoj “proveri” američkog poslovnog magazina Forbs, nema mnogo promena u vrhu liste najbogatijih 400 u svetu.
Najimućniji čovek sveta je i dalje meksički telekomunikacijiski magnat Karlos Slim sa 74 milijarde dolara. Ultrabogatašku “trojku” zaokružuje sa dva Amerikanca, osnivačem Majkrosofta Bilom Gejtsom i njegovim sunarodnikom, investitorom Vorenom Bafetom.
Gejts je za godinu dana uvećao bogatstvo za šest milijardi dolara i sada je, uprkos tome što je donirao 28 milijardi dolara, Gejts je “težak” 59 milijardi dolara, a time je i najbogatiji Amerikanac.
Investitor Voren Bafet, duboko zašao u osmu deceniju života, zagovornik donacija i većih taksi za bogate, zabeležio je pad akcija svoje kompanije za oko 10 procenata od prošlog avgusta. Ipak, zadržao je, sa 39 milijardi dolara, poziciju trećeg najbogatijeg čoveka sveta.
Nova lista najbogatijih u svetu magazina Forbs, sve u svemu, više nego imenima pažnju privlači trendovima. U punom jeku ekonomske krize, dok se imetak srednje klase polako topi, a siromašni postaju još siromašniji, bogataši su svoje bogatstvo uvećali za – 12 procenata.
Jedan od razloga je to što se korporativni profiti umnožavaju većom brzinom nego zarade. Drugi je to što direktori i dalje imaju “kraljevski” tretman u poređenju sa srednjim menadžmentom, a da se obični radnici i ne pominju.
Prvi čovek farmaceutske kompanije Merk je, uprkos skromnim poslovnim dometima, dobio prošle godine 17 miliona dolara. Istovremeno, otpustio je priličan broj zaposlenih. Benk of Amerika, kojoj je upravo snižen kreditni rejting, otpušta 30.000 radnika, dok njen predsednik, u isto vreme, inkasira – 10 miliona dolara.
