Pripreme za mogući bankrot Grčke
Vrednost evra od jutros je na najnižem nivou za sedam meseci jer su investitori zaplašeni mogućnošću da Grčka bankrotira.
Dodatnu uznemirenost među investitorima unose i novi znaci podeljenosti evropskih zvaničnika oko rešenja pitanja grčke dužničke krize, preneo je Radio Dojče-vele.
Očekuje se da u sredu stručnjaci Evropske unije, MMF-a i Evropske centralne banke, budu na licu mesta da bi videli kakav je napredak Atina učinila na planu štednje.
U međuvremnu traju štrajkovi, pa su tako danas i taksisti, poreski službenici i carinici stupili u 48-časovni štrajk.
Vladi do sada nije uspelo da se izbori sa utajama poreza i da zaista stegne kaiš. Da bi rupe u budžetu bile zapušene, do kraja godine će toj zemlji biti potrebno još milijardu i 700 000 evra.
Na sednici vlade na brzinu je uveden specijalni porez na nekretnine- vlasnici kuća i stanova će 2011. i 2012., već prema vrednosti nekretnine, morati da plate između 50 centi i 10 evra po kvadratnom metru, a Vlada se nada da će tako da namakne četiri milijarde evra.
I Nemačka je počela da se priprema za mogući bankrot Grčke, a prema informacijama magazina „Špigel“, ekipa ministra finansija Volfganga Šojblea već ispituje različite scenarije, koji se mogu svesti na dve najgrublje varijante- ostanak pri evru ili povratak na drahmu.
Horst Zehofer, šef Hrišćansko-socijalne unije, rekao je da isključenje Grčke iz evro-zone ne sme više da bude tabu-tema.
„Za mene je na prvom mestu funkcionisanje pomoći i sopstvene odgovornosti. Ali, ako to ne može da se postigne i ako to Grčka i pored svih napora ne postigne, onda ne smemo isključiti ni tu varijantu“, rekao je on.
„Ogromna većina građana odbacuje ovu politiku finansijskog štita. Mislim da je zbog toga dobro da iz politike stižu signali da je taj štit pogrešno rešenje. Broj skeptika je mnogo veći nego što izgleda, sve i ako se to još ne vidi na osnovu parlamentarnih glasanja,“ rekao je Manfred Kolbe iz iste stranke, a to je ono što mnogi misle, zaključuje Dojče vele.
Zajednička evropska valuta je jutros oslabila na najniži nivo u proteklih sedam meseci usled nervoze ulagača oko mogućnosti skorog bankrota Grčke i novih znakova podeljenosti unutar evropskih vlasti oko načina za borbu protiv grčke dužničke krize.
Budžetski deficit Grčke i dalje u porastu
Državni budžetski deficit Grčke je od januara do avgusta povećan na 18,1 milijardu evra (24,7 milijardi dolara), sa 14,8 milijardi evra u istom razdoblju prošle godine, saopštilo je danas grčko ministarstvo finansija.
Budžetski troškovi su u razmatranom periodu porasli 8,1 odsto na godišnjem nivou, kao posledica povećanih izdataka te prezadužene zemlje za isplatu kamata na zajmove i za popunjavanje fondova socijalne zaštite, agencije za zapošljavanje i državnih bolnica usled produbljavanja recesije, ukazalo je ministarstvo.
Neto prihodi budžeta su istovremeno smanjeni 5,3 odsto, prenela je francuska agencija AFP.
Vlada Grčke, međutim, očekuje da će problem smanjenja budžetskih prihoda „biti otklonjen u sledeća četiri meseca“ zahvaljujući prihodu od poreza na dodatu vrednost.
Vlada je takođe ukazala da su podaci o državnom budžetu samo deo podataka koji se uzimaju u obzir da bi se utvrdio opšti deficit, ključni činilac na osnovu kojeg kreditori Grčke – Evropska unija i Međunarodni monetarni fond – ocenjuju grčki ekonomski oporavak.
Opšti javni deficit, prema propisima EU, takođe uključuje budžete socijalne zaštite i lokalnih vlada, podsetio je AFP.
Evropska komisija je danas prognozirala da će budžetski deficit Grčke u 2011. iznositi 9,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je daleko više od 7,6 odsto, koliko je Grčka prvobitno projektovala.
Grčka je ranije ukazivala da ciljevi za deficit moraju da budu revidirani jer je recesija koja je zahvatila zemlju daleko dublja nego što se prvobitno očekivalo.
Komisija, izvršno telo EU, prognozira da će grčki budžetski deficit u 2012. iznositi 9,3 odsto BDP i takođe biti znatno iznad 6,5 odsto, koliko je ranije projektovano u budžetu za 2011.
Grčka nastoji da ostvari radikalne budžetske i ekonomske reforme koje zahtevaju EU i MMF u zamenu za zajam od 110 milijardi evra koji su prošle godine odobrili toj prezaduženoj članici zone evra kojoj je pretilo bankrotstvo.
Oštra budžetska kresanja su produbila recesiju u grčkoj ekonomiji koju očekuje slabljenje za najmanje pet odsto. U nedostatku bilo kakvih izgleda za ekonomski rast i sa ogromnim dugom koji premašuje 350 milijardi evra, Grčkoj je ove godine odobren novi paket za spasavanje od 159 milijardi evra, ali partneri Atine u evrozoni, pre nego što taj paket bude finalizovan, zahtevaju progres u ostvarenju grčkog programa reformi.
