Gde otputovati na najbolje slatkiše na svetu?
Turistima je vrlo jednostavno da se prepuste čarima inostranih kuhinja, naročito ako je u pitanju nešto slatko, a većina svetskih destinacija ima bar po jedan specifičan slatkiš. Pogledajte šest zemalja odabranih od strane portala „Lonli Planet“ čije specijalitete morate probati.
1. Istanbul: Ratluk
Ali Muhidin Haki Bekir je bio jedan od najpoznatijih poslastičara u Otomanskoj imperiji. Došao je u Istanbul sa planine Kastamoni 1777. godine i otvorio radnju u Starom gradu, gde je izumeo „Lokum“ za ostatak sveta poznat kao ratluk, ili Turkiš dilajt. Danas lokalni stanovnici kupuju ratluk od raznih preprodavaca, a glavna poslastičarnica Ali Muhidin Haki Bekira danas se nalazi blizu bazara začina.
2. Amerika: Čizkejk
Čizkejk je forma slatkiša koji je pravljen i koršćen na trpezama širom Evrope još od 1400. godine, ali u Njujorku postoji zasebna istorija ovog proizvoda. Čizkejk je doživeo besmrtnost do strane „Lindis“ restorana u Midtaunu koji je otvorio Leo Lindeman 1921. godine. Najpopularniji period čizkejka bio je sredinom četrdesetih godina kada je bio najomiljeniji slatkiš Njujorčana.
3. Italija: Đelato
Tokom renesanse u Frineci tokom 16. veka dva kuvara napravila su sladoled istoriju. Ruđeri farmer koji je u kulinarski svet ušao preko dezerta zabaljione (šlag od žumanca, šećer i slatko vino) i voća, smatra se ocem italijanske đelato kulture. Stanovnici Firence shvataju svoj đelato ozbiljno. Postoji tri vrste ovog vrhunskog sladoleda: “Galateria di Neri” (oštrijih ukusa, gorgonzola i sl.) “galateria Vivoli” (samo u tubama, najčešće se nalazi na pijaci) i “Grom” (novopečeni, sa dosta organskih sastojaka).
4. Azija: „Sago gula melaka“
Napravljen od saga, palminog šećera i kokosovog mleka ovaj tradicionalni desert retko se služi van domova.
Dok je „gula melaka“ palmin šećer u osnovi, igra krucijalnu ulogu u slatkišu koji je poznat pod imenom „Sago gula melaka“, koji se može naći u par azijskih restorana, a najviše u onima u Melaki.
5. Belgija: Vafli
Jednostavan način da raspoznate lokalce od turista je način na koji naručuju vafle, kolač koji podseća na našu verziju poznatu kao „bakin kolač“.
Lokalni stanovnici Brisela nikada ne stavljaju čokoladu, krem, šlag i slične dodatke na vafl, već ponekad samo šećer u prahu. Briselski vafli su veći od običnih, i jedu se isključivo u gostionicama.
6. Portugal: “Pastel de Nata”
Sa svakim zalogajem „Portugalskog slatkog“ jedete parče istorije. Njihova industrija slatkiša je kristalitovana kada su Arapi doveli šećer u zemlju. U srednjem veku monahinje su pravile slatkiš „Konventualis“ u prevodu „osuđenički slatkiš“. Najpoznatiji je „Pastel de nata“ kolač. Od 1837 poslastičarnica „Antiga Confetaria de Belem“ pružala je stanovnicima nirvana ukus, pečenu na 200 stepeni celzijusa.
