Barozo: Evro je još jak
Evropa neće ponovo ući u recesiju, evro je još jak i otporan, izjavio je predsednik Europske komisije (EK) Žoze Manuel Barozo tokom posete Australiji.
On je rekao da najnovije prognoze EK pokazuju da će evropska akonomija u narednim mesecima doživeti umeren rast, prenose agencije.
„Zemlje EU preduzimaju sve potrebno, od borbe protiv skrivenih budžetskih problema do jačanja upravljanja euvrozonom, od uvođenja rigoroznije finansijske regulacije do poboljšanja opšte pripremljenosti“, rekao je Barozo.
Prošlonedeljni podaci izazvali su zabrinutost i strah od nove recesije jer su pokazali pad proizvodnje država evrozone prvi put u poslednje dve godine.
Evropske akcije izgubile su danas na vrednosti ukupno tri odsto, dok je evro oslabio u odnosu na dolar, kao reakcija na zabrinutost koja vlada na tržištu zbog dužničkih problema perifernih članica evrozone i političke neizvesnosti u Nemačkoj.
Panevropski indeks „FTSEurofirst 300“ je pao za 4,3 odsto na 908 poena, dok je istovremeno bankarski indeks „STOXX Jurop 600“ oslabio za čak 6,3 odsto, preneo je Rojters.
Zabrinutost oko velikih javnih dugova Grčke i Italije, kao i jučerašnji poraz vladajuće nemačke stranke na čelu sa kancelarkom Angelom Merkel na pokrajinskim izborima u toj zemlji su bacili novu sumnju na sposobnost evrozone da se izbori sa dužničkom krizom, pa je nastavljen pad indeksa od petka.
Američki Volstrit je danas bio zatvoren zbog državnog praznika, ali analitičari ističu da je mala verovatnoća da bi tamošnji investitori bili išta bolje raspoloženih od onih evropskih, s obzirom na loše podatke od petka koji su pokazali da broj zaposlenih u SAD u avgustu nije uopšte povećan. To je izazvalo strepnje da je najveća svetska privreda ponovo počela da klizi u recesiju.
Novi šef ECB-a pozvao na veću integraciju
Evrozoni je potreban „kvantni“ skok prema ekonomskoj integraciji, izjavio je danas budući predsednik Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi.
Bivši italijanski ministar finansija, koji na čelo ECB-a zvanično stupa 1. novembra, istakao je da je jedan od problema zajedničke evropske valute odsustvo koordinisanih fiskalnih politika i da je rešenje za to u većoj integraciji.
Dragi je odbacio ideju emisije evroobveznica, koje bi zajedno izdavale članice evrozone. Umesto toga, Dragi predlaže da evrozona usvoji propise o strožoj budžetskoj disciplini. Već je iznet predlog koji bi od svih članica evrozone zahtevao da izbalansiraju svoje budžete.
Nemački akademici za izlazak nekih država iz evrozone
Grčka i druge prezadužene zemlje bi trebalo da izađu iz evrozone kako bi povratile zdravo stanje svojih privreda, predložila su danas u Berlinu petorica akademika koji su uložili tužbu protiv učešća Nemačke u paketu pomoći finansijski posrnulim članicama evrozone.
Profesor ekonomije Vilhelm Noeling smatra da evro može da „postane funkcionalan samo ako se njegova upotreba ograniči na najviše sedam jakih država“. Akademici nisu želeli da komentarišu kakvu presudu očekuju od nemačkog Ustavnog suda u sredu 7. septembra, koja treba da precizira da li zvanični Berlin krši neki od zakona time što učestvuje u paketima finansijske pomoći prezaduženim članicama evrozone.
Tri tužbe, koje su uložila petorica akademika i parlamentarac iz redova sestrinske stranke konzervativaca na čelu sa kancelarkom Angelom Merkel, tiču se zakonitosti paketa pomoći, a ne isključenja neke od članica iz evrozone.
Lideri 17-člane evrozone odbijaju mogućnost da bi neka zemlja mogla da bude isključena. Merkelova je danas izjavila da bi odlazak bilo koje zemlje izazvao „domino efekat koji bi bio izuzetno opasan za naš valutni sistem“.
