Jedan radnik radi za trojicu
Prema izveštaju Ministarstva finansija, Srbija je ostvarila veću produktivnost od Rumunije i Bugarske, a u poslednje tri godine i od Makedonije.
Ekonomisti i privrednici ipak tvrde da je tome doprineo manji broj radnika koji ima posao i koji se grčevito bori za svoje radno mesto.
Produktivnost rada u Srbiji u prošloj godini povećana je za 2,8 procentnih poena i iznosila je 65 odsto prosečne produktivnosti u zemljama Evropske unije, navodi se u Izveštaju o razvoju Srbije 2010.
Kako se navodi u Izveštaju, Srbija je tako ostvarila veću produktivnost od Rumunije i Bugarske, a u poslednje tri godine i od Makedonije. Ekonomski stručnjaci pak upozoravaju da je ovaj rast samo druga strana medalje konstantnog pada broja zaposlenih i da, u stvari, sada za istu ili manju platu jedan radnik radi za trojicu.
Ekonomista Miladin Kovačević ističe da u vreme kada se broj radnika smanjuje nema smisla govoriti o povećanju produktivnosti kao pozitivnom signalu. „I u EU je produktivnost različita od zemlje do zemlje. U svakom slučaju, čitava priča oko produktivnosti rada u vreme krize je po mom mišljenju deplasirana jer nas samo vraća na priču o zapošljavanju. Rast produktivnosti jedino ima smisla u periodu razvoja kada predstavlja indikator održivog i ekspanzivnog rasta. S druge strane, u ovom momentu predstavlja samo drugu stranu medalje rasta broja nezaposlenih“, smatra Kovačević.
Ipak, direktor koncerna Bambi Banat Miroslav Miletić kaže da, s obzirom na ukupno stanje u srpskoj privredi, 65 odsto produktivnosti u odnosu na prosek EU uopšte nije loše, naprotiv. „Podatak je čak odličan ako se zna da su plate radnika kod nas šest puta manje od onih u Evropi, kao i to da imamo najnižu kupovnu moć. Nažalost, umnogome zaostajemo za zemljama EU, iako naši radnici nemaju nijedan hendikep kada je u pitanju veština. Takođe, ne treba zaboraviti ni to da je za produktivnost vrlo važna i motivacija radnika“, ističe Miletić.
U kriznoj 2009. godini najviše je pogođen sektor građevinarstva u kojem je produktivnost smanjena za 10,4 odsto, prerađivačka industrija – 7,6 odsto i trgovina na veliko i malo – 5,9 odsto. Svoju produktivnost, bez obzira na otežane uslove privređivanja, uspeli su da unaprede sektori poljoprivrede – 8,1 odsto, i saobraćaj, skladištenje i veze sa 8,2 odsto, ali uz smanjenu zaposlenost.
