I na našim pašnjacima simentalke iz Bavarske

Prvi efekti Uredbe o subvencijama za nabavku kvalitetnih priplodnih junica, donete krajem jula ove godine, vidljivi su već nepun mesec od njenog donošenja, jer se u ovom trenutku u karantinu nalazi 1.277 grla uvezenih iz Bavarske, a još 1.017 je u postupku nabavke.


Reč je o Uredbi koja omogućava lokalnim samoupravama da uz učešće od 20 odsto od cene goveda, nabave najviše do 250 junica koje će, na transparentan način, podeliti poljoprivrednicima.

Uslov je da imaju registrovano domaćinstvo, bar jednu kravu i objekat za uzgoj. Preostalih 80 odsto od cene stoke, ili do 180.000 dinara po grlu, biće pokriveno iz agrarnog budžeta.

Dve trećine sredstava koja su izdvojena za te namene biće plasirana u sredine u kojima su otežani uslovi za rad u poljoprivredi. Među opštinama koje su koristile ova sredstva je i Kruševac, gde je već nabavljeno 57 steonih junica a do kraja godine će, kako je planirano, biti obezbeđena sredstva za nabavku još oko stotinu grla.

I poljoprivrednici iz okoline Šapca i Rekovca mogu da računaju na po jednu steonu junicu iz ovog programa, a tu je i Jagodina, koja je još u junu, na sajmu poljoprivrede u Parizu, izabrala kontingent od 210 visokokvalitetnih grla, pa su sredstva iz subvencije došla kao poklonjena.

„U Srbiju nikada nije ušao kvalitetniji genetski materijal od ovog koji smo dobili poslednjih nekoliko nedelja kroz uvoz steonih junica. Jedan od razloga je što godinama unazad i nije bilo značajnijeg uvoza, a drugi je to što su sva grla dopremljena iz Bavarske, koja je toliko napredovala u genetici simentalki, da je uspela da postigne istovremeno maksimalnu mlečnost i maksimalnu mesnost. To su veoma cenjena grla koja u stočarstvu imaju isti status kakav, recimo, ima mercedes među automobilima“, kaže za Danas Zoran Mićović, direktor Uprave za veterinu pri Ministarstvu za poljoprivredu i trgovinu.


On dodaje da je obnavljanje i podizanje kvaliteta stočnog fonda u Srbiji postalo dugoročna strategija Ministarstva koju opravdavaju analize i projekcije industrije hrane u svetu.

„Najnoviji bilansi ukazuju na to da u svetu permanentno raste potrošnja mesa. To se dešava pre svega zahvaljujući ekonomskom bumu u Kini, koja postaje sve veći potrošač i zato proizvodnja u stočarstvu ima dobar potencijal. Meni je drago što je Ministarstvo, s pažnjom dobrog menadžera, detaljno proučilo naše mogućnosti u toj proizvodnji, efekte koji se javljaju u ratarstvu od povećane proizvodnje mesa, utvrđen je i obim domaće potrošnje, mogućnost izvoza, locirane su slabe tačke, gde smo imali uspeha i gde nismo. Rečju, napravljena je dobra strategija razvoja te grane. Tome treba dodati i činjenicu da smo „srećno“ područje za tu granu – imamo dobru klimu i odsustvo zaraznih bolesti, pa uz odgovarajuća ulaganja države ni rezultati ne bi trebalo da izostanu“,  kaže Mićović.

Prema njegovim rečima, bez podsticajnih sredstava namenjenih govedarstvu nije moguće značajnije povećanje stočnog fonda. Jer, ta proizvodnja se teže i duže obnavlja nego druge grane, poput tradicionalnog uzgoja svinja, gde se u jednom reproduktivnom ciklusu dobija po više grla.

U Ministarstvu za poljoprivredu kažu da je glavni cilj Uredbe da se podstakne proizvodnja mleka, unapredi rasni sastav i proizvede kvalitetan priplodni podmladak. To bi trebalo da doprinese povećanju brojnog stanja u govedarstvu i da obezbedi uslove za povećanje obima, kao i ekonomičniju i kvalitetniju proizvodnju mleka i mesa.

Ujedno, kažu u Ministarstvu, time bi se racionalno koristili raspoloživi zemljišni kapaciteti, livade i pašnjaci kao i sporedni proizvodi u biljnoj proizvodnji koji ne bi mogli da se upotrebe u druge svrhe.

Stabilizacijom govedarske proizvodnje obezbeđuju se uslovi za adekvatnu valorizaciju primarne biljne proizvodnje. I subvencije koje se dodeljuju poljoprivrednicima za kredite koje podižu radi nabavke visokokvalitetnih grla, već su počele da se koriste. Poljoprivredno gazdinstvo porodice Čitaković u Gornjem Mušiću, jedno je od korisnika pozajmice koju je dobio od Agrobanke.

Stojadin Čitaković, koji sa ukućanima i jednim stalnim radnikom obrađuje 40 hektara zemlje, u štalama ima četrdesetak krava i junica i petnaestoro teladi. Pre nekoliko dana imao ih je upola manje.

On je odlučio da uzme maksimalan iznos kredita od pet miliona dinara od čega je četiri miliona utrošio za nabavku stoke, a milion za opremu i u proširenje objekta u kojem se grla nalaze.

Čitaković tvrdi da bez ratarstva nema uspešne proizvodnje u stočarstvu, pa je 20 hektara oranica zasejao domaćim hibridima kukuruza, 15 hektara je pod pšenicom a preostalih pet zasejano je lucerkom. To će mu omogućiti da već od narednog meseca udvostruči sadašnju isporuku od 550 litara mleka.

I generalni direktor Imleka, Slobodan Petrović, kaže za Danas da će subvencije koje su na raspolaganju stočarima, rezultirati boljim kvalitetom mleka i stabilnijim snabdevanjem tržišta.

„Postoji određeni rok potreban da se svede računica i sagledaju prvi rezultati, jer od uvoza, karantina i telenja, pa do prve isporuke mleka prođe najmanje šest meseci. Taj proces je već pokrenut, tako da prve količine očekujemo početkom naredne godine. Koliki će efekti biti, zavisi od toga koliko će program Ministarstva da se realizuje i koliko će junica da se uveze. Trebalo bi podsetiti da to ne rade samo lokalne samouprave, nego su se uključile i mlekare. Mi smo takođe bankarskim kreditom nabavili 2.000 grla i dajemo ih farmerima“, kaže Petrović.
 

Neiskorišćeni izvozni potencijal


„U ovom trenutku Srbija raspolaže sa oko 600.000 grla a optimalan broj je oko 800.000. To bi na pravi način valorizovalo proizvodnju u ratarstvu, obezbedilo bi stabilnost tržišta mleka i mlečnih proizvoda, kvalitetnu snabdevenost mesom, dovoljne količine za izvoz a imali bismo i kvalitetan genetski materijal za obnavljanje i rast proizvodnje. Mi sada imamo samo velike neiskorišćene mogućnosti za izvoz. Samo na tržište Evropske unije mogli bismo da plasiramo 200.000 tona mesa godišnje, ali tu dozvoljenu kvotu sada možemo da iskoristimo samo sa 10 do 12 odsto“, objašnjava za Danas Zoran Mićović, direktor Uprave za veterinu pri Ministarstvu za poljoprivredu i trgovinu.