Srbija može da proizvede 14 miliona svinja

U Srbiji se godišnje zakolje oko sedam miliona svinja i proizvede 252.188 tona svinjskog mesa što omogućava godišnju potrošnju od 15 kilograma po stanovniku. (ukupna potrošnja mesa je 36 kilograma)

Republika Srbija ima ogromne potencijale u stočarstvu i godišnje bi mogla proizvesti 14 miliona svinja, od čega bi oko osam miliona bili tržišni viškovi za izvoz, kaže profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta dr Vitomir Vidović. Po rečima Vidovića pre dve decenije izvoz mesa iz Srbije bio je vredan oko 763 miliona dolara, a lane samo tridesetak miliona dolara! Recimo, 1990. godine iz Srbije je u svet izvezeno 30.000 tona bebi bifa, a prošle godine tek nešto više od 1.000 tona! Razlog je što Srbija nema bebi bifa iako ima dozvolu za izvoz 8.875 tona godišnje u EU!
 
U Srbiji postoji šansa za veću proizvodnju ovog mesa i zbog toga što ima praznih čak 40.000 obora i staja za tov svinja i krupne stoke. Istovremeno dok Srbija nema bebi bifa ni mesa za izvoz, EU godišnje nedostajeod 400.000 do 700.000 tona junećeg mesa koje se uvozi, ponajviše iz Argentine, Brazila i drugih zemalja. Slovenac Boris Jež, zadužen u EU za proizvodnju u ovom delu Evrope, ističe da bi Srbija mogla u periodu od 30 do 50 godina kada bi imala svake godine u EU da prodaje najmanje 50.000 tona junećeg mesa!

Izvoznici postali uvoznici

Međutim, istovremeno dok se iz Srbije pored ogromnih mogućnosti ne izvozi meso, ono se uvozi. Samo do početka avgusta 2010. godine u Srbiju je uvezeno 6.700 tona svinjskog mesa i više hiljada živih svinja. Te svinje su se uvozile iz okolnih zemalja. Istovremeno Srbija je imala viškove kukuruza, pa je prošle godine iz nje izvezeno oko 1,4 miliona tona kukuruza. Ponajviše u zemlje ex Jugoslavije, Bugarsku i Makedoniju… Dakle, izvozili smo sirovinu za tov stoke… Naši susedi, primer Makedonije, su sa srpskim kukuruzom hranili svinje i nama onda prodavali svinjsko meso i tovljenike… Sa tom neuspešnom agrarnom politikom hvali se aktuelno ministarstvo poljoprivrede kao i sa izvozom sirovina za proizvodnju hrane (kukuruza) od 2,1 milijardu dolara (ministar poljoprivrede je promašio i u hvalospevima povećao izvoz za jednu milijardu dolara). Retke su zemlje u svetu, kao Srbija, da se hvali sa izvozom sirovina za proizvodnju hrane, a da istovremeno uvozi meso da bi ishranili naciju.

Uspešna bi bila zemlja, odnosno njena agrarna politika, da je taj kukuruz utrošen u svojoj zemlji, za ishranu stoke, pa da su posle izvozili proizvode iz viših faza prerade i povećali taj trgovinski suficit sa svetom od 1,1 milijardu dolara, kada je hrana u pitanju, kaže  ex potredsednik, Privredne komore Srbije dr Stojan Jevtić. Ovako imamo u zemlji 770.000 gladnih (za godinu dana taj broj je poećan za 70.000), a mi se hvalimo sa izvozom kukuruza! Inače, u Srbiji je prošle godine rod kukuruza bio veći od sedam miliona tona, a Srbiji je potrebno oko četiri miliona tona. Jer, u Srbiji zemlji seljaka (u kojoj živi 778.000 poljoprivrednih gazdinstava)  nema dovoljno stoke koja bi potrošila tu proizvodnju ,,žutog zlata’’!

,,U Vojvodini postoje ogromne mogućnosti za tov stoke i proizvodnju mesa, jer postoje velike površine zemlje na raspolaganju (kukuruzom se seje prosečno 1,25 miliona hektara). Strateško je pitanje da li Srbiji treba proizvodnja 14 miliona svinja, što bi omogućilo da posao dobije i 50.000 ljudi. Međutim, kreatore agrarne politike to kao da neinteresuje. Uvek lakše pronađu pare za uvoz, nego da uložimo u domaću proizvodnju. O izvozu svinjskog mesa sad ponovo ne možemo da govorimo jer smo pred kraj 2010. godine imali pojavu svinjske kuge u Sremu. Ta bolest treba da se iskoreni, zatim da prestanemo sa vakcinacijom, pa da prođe tri godine, zatim da obnovimo stočni fond i da steknemo poverenje kod kupaca, da dobijemo odobrenja pa tek tad da krenemo u izvoz. A, za to je potrebno vreme’’, kaže jedan od najboljih poznavalaca svinjogojstva u Srbiji Vitomir Vidović.
 
U Srbiji se trenutno godišne proizvodi oko četiri miliona svinja za klanje, a još bude i blizu tri milioanm prasića, a Vidović smatra da bi do poboljšanja uslova proizvodnje u svinjogojstvu moglo doći ako bi Vlada Srbije donela program razvoja svinjogojstva koji bi se primenjivao u narednih dve do tri decenije. Po rečima Vidovića za prodaju ovog mesa potrebno je hitno doneti nekoliko uredbi, a jedna od najvžnijih je uredba o klasifikaciji mesa na liniji klanja, jer nijedna svinja nema isti procenat mesa, a neophodno je doneti i uredbe o stočnoj hrani i organizaciji selekcijske službe i centra za veštačko osemenjavanje i uredbu o vakcinaciji na svinjsku kugu.
Predsednik Udruženja uzgajivača svinja Srbije Ferenc Major navodi da država ne pomaže dovoljno ,,sitne’’ proizvođače, iako oni daju 70 odsto proizvodnje svinja u Srbiji. Po njegovim rečima Srbija danas ne može da konkuriše zapadnom tržištu, jer je individualna proizvodnja svinja zapuštena, a istovremeno izražava i bojazan da bi taj posao u Srbiji umesto države mogli da preuzmu Holanđani, Nemci i Danci gde je uzgoj svinja izuzetno razvijena grana stočarstva. Najbolja potvrda toga je da stočarstvo u Srbiji u bruto društvenom proizvodu poljoprivrede učestvuje sa 30 odsto, dok je to u razvijenim i zemljama kojima mi težimo najmanje 60 odsto.
Pokolj povećao potrošnju
 
Savetnik u PKS Nenad Budimović ističe da se u Srbiji recimo 2003. godine proizvodilo oko 450.000 tona mesa, a od toga je svinjskog bilo 258.000 tona, dok je u 2009. godini ovog mesa bilo proizvedeno 252.188 tona. Potrošnja mesa u Srbiji u poređenju sa zemljama EU je mala. Trend potrošnje mesa je u direktnoj zavisnosti sa kupovnom moći i cenom mesa. Stanovnici Srbije prosečno troše godišnje oko 36 kilograma mesa (od toga svinjsko meso čini 15 kilograma), što je upola manje nego u EU, gde je prosečna potrošnja oko 86,7 kilograma po stanovniku. Manju ukupnu potrošnju mesa u Evropi od Srbije ima samo Albanija. Inače, Srbija je tri godine bila prikazala rast potrošnje mesa čak na 43 kilograma po stanovniku. Međutim, to je bio rezultat masovnog pokolja svinja za zamrzivače kada država nije htela 2007. godine da ih otkupljuje po ceni od 50 dinara za kilogram žive mere. Ta povećana potrošnja bila je rezultat pokolja i uništavanja stočnog fonda, a ne veće proizvodnje i boljeg standarda.
 
Prema podacima Privredne komore Srbije, proizvodnja svinjskog mesa u Srbiji zasniva se na zaklanih oko sedam miliona grla na godišnjem nivou. Najveći broj grla se zakolje na porodičnim gazdinstvima, dok se u industrijskim klanicama zakolje tek 1,7 miliona grla. Ukupna proizvodnja svinjskog mesa u 2009. godini bila je oko 252.188 tona, a nešto manja je bila u 2010. godini. Posle dve decenija pauze Srbija je prošle godine dobila dozvolu da ponovo može da izvozi prerađevine od svinjskog mesa (termički obrađene na temperaturi iznad 70 stepeni) na tržište EU. Na ovaj način bila je dobijena velika šansa za razvoj stočarstva i industrije za preradu mesa. Međutim, ponovna pojava kuge je to prećutno zaustavila.