Lisovolik: Srbija ne sme rasipati novac iz budžeta
Sporazum iz predostrožnosti, ako pregovori budu uspešni, Srbiji bi obezbedio neku vrstu ”kišobrana” od novog naleta svetske krize, kaže Bogdan Lisovolik.
Lisovolik, stalni predstavnik misije MMF u našoj zemlji, objašnjava da bi se tako Srbija zaštitila od neželjenih događaja, poput poskupljenja energenata na svetskim tržištima, ili iznenadnog odliva kapitala. „U ovom stadijumu, razborita fiskalna politika kroz poštovanje fiskalnih pravila najefikasnija je linija odbrane od krize“, dodaje Lisovolik i navodi da se globalna ekonomska situacija zaista pogoršala u poslednjih nekoliko nedelja.
„Važno je da budete spremni za posledice novog talasa finansijske turbulencije. Investitori su prvenstveno usmereni na fiskalne ranjivosti i zato vlasti moraju da obrate posebnu pažnju na dovođenje njihove ‘fiskalne kuće u red’, sa ili bez programa MMF“, navodi on.
Lisovolik potvrđuje da „postoje rizici u ispunjavanju projekcije deficita ove godine, što je posledica kombinacije faktora. Zasad su prihodi u letnjim mesecima manji nego što se očekivalo, veći su troškovi plata i javne investicije. Tu je i fiskalni deficit koji proističe iz amandmana Zakona o decentralizaciji“. „Ovo zahteva uravnotežen i efikasan odgovor. Poreska reforma bi mogla biti jedan od odgovora, ali drugi aspekti fiskalne politike, kao što su uzdržanost u potrošnji i efikasnost administracije poreskih prihoda, ne treba zanemariti. Možda bi trebalo da imaju i prioritet“, objašnjava on.
Predstavnik MMF-a kaže i da je neophodna energična i kontinuirana racionalizacija potrošnje, pošto je propuštena prilika da se to učini tokom protekle decenije. „Srbija jednostavno ne može sebi da priušti bilo kakvo rasipničko ili ekstravagantno trošenje budžetskog novca. U kratkom roku, prvi kandidat za takvu racionalizaciju, očigledno je, bila bi takozvana diskreciona potrošnja: na robu i usluge, subvencije i budžetske pozajmice. Istovremeno, generalno je poželjna veća investiciona potrošnja, ali ona treba da bude isplativa. Ali, i u toj oblasti postoji prostora za uštede“, dodaje on.
Lisovolik navodi i da Vlada treba da uradi rebalans budžeta jer su ekonomska kretanja, posebno inflacija, drugačija od pretpostavki u originalnom budžetu, a i usvajanje amandmana na zakon o finansiranju lokalnih samouprava je stvorilo neusklađenost između zakona o budžetu i drugim zakonima.
