Istraživanja: Mnoštvo skupih pregleda nije uvek potrebno za dijagnozu
Pregled bolesnika i razgovor odnosno uzimanje detaljnih podataka od bolesnika od veće su koristi u dijagnostici bolničkim lekarima od pregleda sofisticiranom tehnologijom, pokazalo je istraživanje provedeno u Izraelu. Pregledi poput CT-a i ultrazvuka povećavaju troškove lečenja no lekari kažu da njihovo obavljanje odmah po dolasku u hitni prijem pomaže u dijagnozi bolesti tek u svakom trećem slučaju, prema istraživanju koje je objavio Archives of Internal Medicine.
Kako bi utvrdili u kojoj meri pomažu skupe pretrage, tim predvođen Amijem Šatnerom u izraleskoj bolnici Kaplan pratio je 442 bolesnika od dolaska na hitni prijem do otpuštanja iz bolnice. Svakog od njih pregledala su dvojica lekara po dolasku u bolnicu a na raspolaganju su im bili i rezultati pretraga rađenih po prijemu. Istraživači su upoređivali radne dijagnoze postavljene po dolasku u bolnicu s onima pri otpustu iz bolnice a lekari su odgovarali i na pitanja o faktorima koji su ih doveli do dijagnoze.
Radna dijagnoza potvrđena je u 80 do 85 posto slučajeva, navodi se u rezultatima istraživanja koji pokazuju da je tek svaki šesti bolesnik prošao pretrage poput CT-a a ostali tek jednostavnije laboratorijske preglede poput vađenja krvi i urina ili preglede srca.
No čak i kod pacijanata koji su pregledani CT-om lekari kažu da im je taj pregled bio od pomoći tek u trećini slučajeva.
Umesto toga razgovor s bolesnikom o njegovim zdravstvenim problemima, istoriji njegovih i porodičnih zdravstvenih tegoba sam za sebe ili u kombinaciji s pregledom bili su dovoljni za tačnu dijagnozu u 60 posto slučajeva. U kombinaciji s osnovnim laboratorijskim testovima tačnost dijagnoze porasla je na više od 90 posto slučajeva.
„Osnovne veštine ostaju moćno sredstvo dovoljno za utvrđivanje tačne dijagnoze u većini slučajeva“, zaključak je tima koji upućuje lekare da se više oslanjaju na podatke prikupljene pregledom i razgovorom s bolesnikom.
„To je još uvek pre svega proces lične komunikacije bolesnika i lekara“, kaže karidiolog Metju Sibald sa Univerziteta u Torontu.
„Koliko god se želeli oslanjati na tehnologiju to nije ono što nas dovodi do dijagnoze“, kaže taj lekar.
