Najbizarnije zavisnosti na svetu
Malo je toga što se može napisati o problemima ljudi sa cigaretama, alkoholom i drogama, a da već nije nadugo i naširoko razglabano u još barem nekoliko navrata. Čak su i zavisnosti novijeg datuma, poput one o Internetu, video igrama i televiziji, već poprilično izlizana tema. S druge strane, ljudi su širom planete skloni raditi svakakve bizarne i neobjašnjive stvari, od kojih neke još uvek nemaju ni naziv, ali svakako pokazuju sve znakove zavisničkog ponašanja. Evo najbizarnijih.
1. Tanoreksija – zavisnost o tamnjenju kože Tanoreksija je poremećaj u kojem osoba ima nezdravu sklonost tamnjenju svoje kože, a najčešće se odlikuje preteranim i prečestim odlascima u solarijum. Iako se na prvi pogled može učiniti kako je ovo vrlo „glupa“ zavisnost, koja se ne može objasniti ničim osim preteranom količinom slobodnog vremena i nedostatka sadržaja u životu, tomu baš i nije tako. Naime, naučna istraživanja su dokazala kako preterana izloženost UV zracima u našem telu proizvodi endorfine, enzime koji u našem mozgu stvaraju učinak vrlo sličan onomu koji stvara konzumacija kokaina. Budući da je preterano sunčanje još uvek relativno nova pojava, definitivne naučne studije još uvek nisu provedene, što znači da još uvek ne znamo sve o ovom poremećaju.
2. CrackBerry – zavisnost o BlackBerryu Fantomski zvuk zvonjave ili vibracije ovog „uređaja iz pakla“ postao je dobro poznati fenomen svima koji su barem nakratko bili ili jesu vlasnici BlackBerrya. Šizofrenu potrebu neprestanog proveravanja e-mail poruka naučnici objašnjavaju time da sms i e-mail poruke hrane naš ego, zbog toga što se osećamo važni kad nam ih neko šalje. U SAD-u postoje grupe podrške za zavisnike o BlackBerryu i čuveni program u 12 koraka, ali stručnjaci se slažu da je jedini pravi način da se rešite ove zavisnosti taj da se rešite BlackBerrya.
3. Zavisnost o plastičnoj hirurgiji Sama činjenica da ste se podvrgli plastičnoj operaciji ili čak više njih ne čini vas nužno zavisnikom. Pacijenti koji nemaju ovu zavisnost iz operacijske sale izlaze zadovoljni te nastavljaju život srećni što su ispravili nekakvu fizičku manu. S druge strane, zavisnici nažalost uvek trebaju „još samo jednu operaciju“ kako bi bili savršeno zadovoljni svojim izgledom. Iako je i ova zavisnost novijeg datuma, naučnicima i lekarima već je dobro poznata te je Američko društvo lekara tretira kao psihički poremećaj. Jedan od najekstremnijih primera koliko daleko ljudi s ovom bolesti mogu otići jest glumica Jocely Wildenstein, koja je potrošila više od 4 miliona dolara na svoje operacije. Iako se još uvek ne zna tačan uzrok ovoj bolesti, većina naučnika veruje kako se radi o kompleksnoj kombinaciji bioloških, psiholoških te socioloških faktora.
4. Pagofagija – zavisnost o ledu Pagofagija je vrlo ozbiljno psihološko stanje i bolest koja se manifestuje u opsesivnoj potrebi osobe da žvače led. Naučna istraživanja su potvrdila kako je neodoljiva potreba za ledom gotovo uvek povezana sa niskim nivoom gvožđa u krvi. Iako nije službeno zavedena kao poremećaj, lekari kao tretman pripisuju dodavanje vitamina B prehrani, koji pomaže telu da proizvodi više crvenih krvnih zrnaca te vitamin C koji pomaže telu u apsorpciji.
5. Zavisnost o sahranama Možda zvuči kao šala, ali kod ovog poremećaja nažalost ničega smešnog. Ovaj je poremećaj, iako prepoznat u medicinskoj zajednici, još uvek dovoljno nov da nema službenog naziva. Brazilac Luis Squarisi boluje od ove bolesti koju on sam naziva zavisnosti o sahranama. 42- godišnjak iz grada Batataisa u zadnjih je 20 godina prisustvovao svakom sprovodu u gradu od 60.000 stanovnika. Kako bi mogao udovoljiti ovoj zavisnosti, Luis je čak dao i otkaz na svom radnom mjestu, budući da jednostavno nije mogao istovremeno raditi i biti na groblju. Tvrdi da mu je okidač za ovu bizarnu naviku bila očeva smrt pre 25 godina te da svako jutro sluša vesti, lista novine i naziva pogrebna poduzeća da sazna ko je umro. Stanovnici Batataisa već su toliko navikli da njega da tvrde kako ne žele da se izleči, budući da danas svi očekuju da ga vide kad dođu na sahranu.
