Na KCS otvorena banka rožnjače
Niko u Srbiji ne želi da bude donor rožnjače. Od 30 porodica koje su prošle godine dozvolile da se uzmu organi najbližih srodnika, samo jedna se odlučila da donira oko. Ovo je i jedan od glavnih razloga što će naša zemlja uskoro početi da uvozi rožnjače iz Evrope i SAD.
Otvaranjem banke rožnjače u okviru Klinike za očne bolesti Kliničkog centra Srbije, rodila se i nada da će više od 1.000 pacijenata – progledati. Inače, na zvaničnoj listi nalazi se 800 osoba kojima je, prema najstrožim kriterijumima, potrebna transplantacija.
– Ovo je nešto što smo godinama čekali i na čemu smo svi radili. U planu je da se do kraja godine uradi do 200 transplantacija, a u narednom periodu i do 300 operacija godišnje. Svi donori su iz inostranstva, jer oni imaju višak i mogu da nam daju. Naša država će izdvajati oko 2.000 dolara po rožnjači. Plaća se održavanje tkiva u tečnostima, analize, hitna avionska pošta, jer se one šalju u specijalnim kontejnerima, priča prof. dr Ivan Stefanović, direktor Klinike za očne bolesti KCS.
Kod doniranja rožnjača, kako nam je ispričao prof. dr Stefanović, specifično je to što davalac može da bude i preminula osoba, a ne samo čovek u stanju moždane smrti.
– Ove transplantacije za javnost možda nisu toliko atraktivne jer od očiju ne može da se umre. Mi ne rešavamo pitanje života, ali za onog ko ne vidi, transplantacija je sve na svetu, zaključuje prof. dr Stefanović.
Rožnjače uzete od jedne osobe mogu da pomognu da dva čoveka ponovo vide. To, međutim, nije dovoljno da se probudi svest kod ljudi, pa da se dozvoli uzimanje očiju isto kao bubrega i jetre. Naš narod ima specifičan odnos prema očima, pa ne dozvoljava da se umrli sahranjuje bez njih. Profesor Stefanović objašnjava da se u takvim situacijama ugrađuju posebne proteze koje se ne razlikuju od pravog oka.
– Rožnjača se uzima u roku od dva sata od konstatacije smrti. Iseca se samo prednja četvrtina zida očne jabučice, a ostatak oka ostaje. Donor može biti bilo ko, jer godine nisu bitne. Isto tako, rožnjača uzeta od odraslog čoveka može da se transplantira detetu – kaže dr Milenko Stojković, načelnik odeljenja za hirurgiju rožnjače i mrežnjače Klinike za očne bolesti.
Po rečima dr Stojkovića, rožnjače mogu da se čuvaju od tri do 30 dana. Spisak onih koji čekaju da progledaju je, ipak, toliki da sve što bude stiglo odmah će biti i ugrađeno.
– Sarađujemo i sa bankom iz Venecije, pa je zahvaljujući tome u poslednja dva meseca devet osoba povratilo vid. Uvek se radi prvo jedno oko, a posle godinu dana, kada budemo sigurni da organizam neće odbaciti rožnjaču, može da se obavi operacija i na drugom oku – ističe dr Stojković.
NEKADA SMO BILI MEĐU PRVIMA
Transplatacija rožnjače u Srbiji je prvi put urađena 1933. godine. Tada smo bili u prvih 30 odsto zemalja u svetu koje su obavljale ovakve zahvate. Samo je 1984. godine urađeno 126 ovakvih zahvata. Najčešće indikacije za transplantaciju rožnjače jesu genetski poremećaji zamućenja rožnjače, spontane deformacije ili ožiljci usled infekcija i povrede.
