Ribizla: Moćna multivitaminska „pilula“
Svaka bobica ribizle sadrži veliku količinu niacina koji je bitan za nerve, pantotensku kiselinu važnu za ćelijsko disanje i lepu kosu, vitamin C…
Kao većinu drugih divljih a ukusnih i lekovitih biljaka, i ribizlu je davno otkrio narod, obilato koristeći njena delotvorna svojstva na očuvanje zdravlja. U kraljevskim vrtovima posađena je davne 1539. godine, zapisao je botaničar Džeronimo Buk. Ribizla raste grmoliko, okićena je sitnim bobičastim i vrlo ukusnim plodovima koji sazrevaju u julu. U narodu je zastupljenija crvena ribizla (Ribes rubrum), ali u velikoj meri koristi se i crna (Ribes nigrum). Obe ribizle rastu samoniklo, ali mogu i da se kultivišu. Samoniklo su najviše rasprostranjene u šikarama severne Evrope i Sibira.
Plodovi crvene ribizle su sitne, sočne bobice, prijatnog kiselkasto-slatkog ukusa, koje sadrže ugljene hidrate, vlakna i proteine, a kalorije u tragu. Zato je prebogata karotinom, koji u organizmu služi za sintezu vitamina A, koji istovremeno štiti sluzokožu i pospešuje razmenu materija na ćelijskom nivou. U zavidnim količinama sadrži i vitamine B1, B2 i B6, niacin, ali i vitamine E i C.
Bobice ribizle sadrže čak polovinu dnevnih potreba vitamina C, zbog čega se preporučuje kod bolesti izazvanih manjkom vitamina, na primer kod avitaminoze. Zbog visokih koncentracija vitamina C, ova voćka predstavlja i izuzetno delotvoran antioksidans u sprečavanju različitih oblika karcinoma. Ribizla je dobar izvor i vitamina K, pa se preporučuje za održavanje zdravlja kostiju, jer aktivira osteokalcin koji pomaže ugradnju kalcijuma u kosti. Takođe obezbeđuje sposobnost zdravog zgrušavanja krvi, kao i zaštitu kardiovaskularnog sistema.
Od minerala najviše ima kalijuma, natrijuma, kalcijuma, fosfora, magnezijuma, gvožđa i bakra. Od organskih kiselina dokazano je prisustvo jabučne, velike količine limunske i pektin invertin. Poznato je da bobice crvene ribizle otvaraju apetit, jačaju organizam i štite ga od nagomilanih štetnih materija. Osim toga, pospešuju rad creva i ubrzavaju oporavak posle hirurške intervencije.
U narodnoj medicini crvena ribizla poznata je kao voće koje jača, čisti i ulepšava telo. Plod otvara apetit, vrlo brzo oslobađa mokraćnu kiselinu iz krvi, a dodavanjem lista i korena, smanjuje se nivo belančevina u mokraći. Zbog sadržaja vlakana u semenkama, bobice regulišu aktivnost creva i iz organizma eliminišu otrovne sastojke. Sveže bobice i sveži sok krepe zdravlje, dok razređen sok sa mineralnom vodom gasi žeđ. Koristan je i u oporavku rekonvalescenata, a naročito za dijabetičare.
Lišće crvene ribizle koristi se za spremanje čajnog napitka kod oboljenja jetre. Ujedno pomaže i kod skleroze krvnih sudova, visokog pritiska i zapaljenja mokraćne bešike.
Crna ribizla veoma liči na crvenu, samo što njeni listovi sa donje strane imaju takozvane uljne žlezdice. Takođe ima sitne, sočne bobice koje su u početku crveno-smeđe boje, a kada sazru postaju crvenije i tamnije. Potpuno crnu boju dobijaju kada su sasvim zrele. Tada imaju izuzetno jak miris, zbog čega se više koriste u obliku voćnih sokova, sirupa, džema i kompota. Plod crne ribizle izuzetno je bogat vitaminom C. Visok sadržaj vitamina C sprečava i leči teške infekcije, a pre svega upalu pluća. Osim ovog vitamina, sadrži i provitamin A, vitamine B1, B2, B6 i niacin. Od minerala najviše ima kalijuma, zatim kalcijuma, natrijuma, fosfora, magnezijuma, gvožđa i bakra.
Sadrži i druge važne sastojke kao što su tanini, pektini, bioflavonoidi. Plodovi i sok korisni su kod bubrežnih bolesti, grčeva i bolova organa za varenje. Narodni lekari smatraju je biljkom izbora za jačanje i čišćenje krvi. Osim toga, čaj od crne ribizle povoljno utiče na rad bubrega i ublažava tegobe izazvane reumom.
Plod i prerađevine od crne ribizle normalizuju i stabilizuju krvni pritisak, a posebno se preporučuje osobama koje su malokrvne. Lekovito deluje i kod čira na želucu, gastritisa, ateroskleroze, poremećaja metabolizma… Sok od crne ribizle pomaže i kod krvarenja desni i proširenih vena, a pozitivno utiče i na povećanje koncentracije i pamćenja. U suštini, svaka bobica ribizle predstavlja malu multivitaminsku „pilulu“, jer sadrži veliku količinu niacina koji je bitan za nerve, pantotensku kiselinu važnu za ćelijsko disanje i lepu kosu, kao i brojne minerale koji povoljno utiču na ukupno zdravlje organizma.
Čaj od lista ribizle
Čaj od listova crne ribizle preporučuje se kod bolnog mokrenja, dijareje, grčeva, migrena, upornog kašlja, ali i kao preventivno sredstvo protiv stvaranja peska u mokraćnoj bešici. Čaj se sprema tako što se dva prstohvata isitnjenih listova crne ribizle stavi u dva decilitra provrele vode, ostavi dva-tri minuta da odstoji, procedi i pije.
Džem od ribizli
Za džem je potrebno dva kilograma ribizli i kilogram i po šećera. Prilikom pripremanja prvo se od šećera i malo vode skuva gust sirup, a zatim u to dodaju očišćene, oprane i dobro oceđene ribizle. Sve zajedno kuvati oko jedan sat, uz povremeno mešanje. Gotov džem sipati u zagrejane tegle i staviti u mlaku rernu da se na površini uhvati korica. Tek sutradan tegle povezati i ostaviti da odstoje na tamnom mestu.
Osim što je hranljiva i ukusna hrana, džem od ribizli koristi se i u lečenju manjih opekotina, jer poseduje antiseptička svojstva.
