Stešević: Mala vajda od krađe kablova, a šteta ogromna
Zbog krađe električnih kablova, Javnom preduzeću „Elektroprivreda Srbije” samo u toku prošle godine, naneta je šteta od oko 15 miliona dinara. Meta lopova najčešće su bili Brankov i most Gazela. Pokradeni kablovi, kako za „Politiku” objašnjava Uglješa Stešević, šef Odseka za suzbijanje teških krađa u Upravi kriminalističke policije za grad Beograd, lopovima ne donose veliku zaradu, a preduzeća pretrpe veliku štetu.
“Ne kradu se samo električni već i telekomunikacioni kablovi. Samo u prošloj godini „Telekom Srbija” je zbog seče i krađe namenskih kablova pretrpeo štetu u milionskom iznosu“, otkriva za naš list Stešević.
Na „udaru” lopova često su i „Železnice Srbije” koje ostaju bez kablova za napajanje signalnih skretnica, a u takvim situacijama samo pukim slučajem ne dolazi do saobraćajnih nesreća s težim posledicama. Pored pričinjene štete od oko 17 miliona dinara, prema rečima Steševića, krađa specijalizovanih kablova dovodila je i do velikih zastoja u železničkom saobraćaju.
“Beleže se i krađe namotaja statora i generatora agregata i električnih bakarnih i aluminijumskih kablova iz tunela „Železnik” na obilaznici oko Beograda“, navodi šef Odseka za teške krađe.
„Prodaja” telekomunikacionih i električnih kablova ne zahteva proveru njihovog porekla. U radne knjige otkupljivača, iako zakon to predviđa, gotovo nikada se ne upisuju lični podaci „prodavca”, što otežava otkrivanje počinilaca krađe.
“Prilikom otkupa, kupac bakra je dužan da od prodavca traži ličnu kartu, ali u praksi se to izuzetno retko primenjuje. Ne evidentiraju se osobe koje prodaju na ovaj način, a kupci na uzetu robu ne plaćaju porez, pa im se to obostrano isplati. Drugi problem je to što većina objekata, koji su na meti lopova, nije dovoljno obezbeđena, ili uopšte nije obezbeđena“, objašnjava Stešević.
Česti su slučajevi da kradljivci sarađuju s radnicima obezbeđenja u firmi, ali i da preduzeća „pustoše” njihovi zaposleni. Počinioci krivičnih dela najčešće su. ipak, nezaposleni sakupljači sekundarnih sirovina. Prilikom hapšenja i u toku istražnog postupka osumnjičeni za krađu brane se činjenicom da su ukradeni predmeti od bakra i mesinga sekundarne sirovine i da se njihovom prodajom ostvaruje mala materijalna dobit.
“Osumnjičenima se retko kad određuje pritvor tako da oni nastavljaju sa izvršenjem ovih krivičnih dela“, navodi Stešević.
Među onima koji seku i „otuđuju” delove kablova sve je više maloletnika, ali još nema organizovanih grupa. Uglavnom se, otkriva Stešević, „radi” u parovima, ređe utroje. Lopov sitnije fizičke građe uvlači se u rupe, kada su u pitanju podzemni kablovi, dok drugi čuva stražu.
“Počinioci ovih krivičnih dela obično rade noću. Dolaze do otvora podzemne infrastrukture, tu silaze u šaht, a zatim podesnim alatima seku kablove koje izvlače na površinu i odnose u unapred pripremljena skloništa. Posle ovoga, ukradene kablove seku na sitnije komade i sa njih na razne načine (spaljivanjem, sečenjem…) skidaju gumenu i PVC izolaciju. Pored podzemne infrastrukture, česte mete su i antene mobilne telefonije“ objašnjava Stešević.
Odsek za suzbijanje teških krađa BU, navodi naš sagovornik, u stalnom je kontaktu sa šefovima svih policijskih stanica u Beogradu, a postoji i jedinstveni plan koji bi trebalo da poveća bezbednost najugroženijih mesta i kontrolu svih registrovanih otpada.
“I do sada smo izvršioce otkrivali u saradnji sa gradskim inspekcijama, ali tu saradnju treba dodatno poboljšati. Procenat rasvetljavanja ovih iznosi oko 60 odsto, ali se radi na tome da bude veći“ rekao je Stešević.
